Savet bezbednosti UN usvojio američki plan za Gazu — međunarodna stabilizaciona snaga i moguć put ka palestinskoj državi

Savet bezbednosti UN usvojio američki plan za Gazu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u ponedeljak je odobrio američki plan za Gazu koji predviđa uspostavljanje međunarodne stabilizacione snage radi obezbeđivanja sigurnosti u razoreniom pojasu i otvara mogućnost za budući put ka palestinskoj državnosti. Rezolucija je usvojena rezultatom 13 glasova za, nijednim protiv; Rusija i Kina su bile uzdržane.

Šta predviđa plan

Plan podržava 20-tačkani predlog prekida vatre koji je uveo predstojnik američke inicijative i predviđa osnivanje privremenog Odbora za mir — telo koje bi, prema tekstu, trebalo da nadgleda tranzicioni period i za koje je navedeno da bi ga trebalo da predvodi Donald Trump. Rezolucija takođe ovlašćuje međunarodnu stabilizacionu silu sa širokim mandatom: nadzor granica, pružanje sigurnosti, koordinaciju humanitarne pomoći i podršku procesu demilitarizacije pojasa Gaze. Mandat odbora i sile ističe krajem 2027. godine.

Ključna otvorena pitanja

Prva faza prekida vatre zahtevala je oslobađanje svih živih i mrtvih talaca koje drži Hamas u zamenu za oko 2.000 palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima. Iako su živi talci vraćeni do roka, ostaci nekih poginulih talaca još nisu predati, što je izraelski premijer označio kao kršenje dogovora; Hamas i američki zvaničnici navode teškoće u pronalaženju ostataka u razorenim oblastima.

Od stupanja prekida vatre 10. oktobra zabeleženi su i ponovni izlivanja nasilja, uključujući izraelske vazdušne udare koje je Tel Aviv označio kao odgovor na napade Hamasa. Pitanja o isporuci sve dogovorene humanitarne pomoći i potpuna demilitarizacija Hamasa ostaju nerešena.

Reakcije i međunarodni kontekst

Hamas je kritikovao rezoluciju i upozorio da bi zaduživanje međunarodne sile zadacima unutar Gaze, uključujući razoružavanje pokreta, narušilo neutralnost te misije. U saopštenju prema Reutersu Hamas je naveo da jedinice moraju biti stacionirane samo na granicama i potpuno pod nadzorom Ujedinjenih nacija, prenosi Al Jazeera.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ostro se usprotivio delovima rezolucije koji impliciraju put ka palestinskoj državnosti i najavio da će se tome suprotstaviti. S druge strane, više arapskih i muslimanskih zemalja — uključujući Katar, Egipat, UAE, Saudijsku Arabiju, Indoneziju, Pakistan, Jordan i Tursku — podržalo je brzo usvajanje predloga i naglasilo spremnost da učestvuju u međunarodnoj sili, uz uslov da je Savet bezbednosti ovlasti.

Alternativni predlog i dalje korake

Prošle nedelje Rusija je predstavila rivalizujući predlog sa jačim odredbama za uspostavljanje palestinske države i bez referenci na Odbor za mir. Ruski tekst traži od generalnog sekretara UN da ponudi opcije za međunarodnu silu i implementaciju prekida vatre, sa naglaskom na ulogu Saveta bezbednosti.

U samoj rezoluciji stoji da stabilizaciona sila može „koristiti sva neophodna sredstva da izvrši svoj mandat" u skladu sa međunarodnim pravom — formulacija koja podrazumeva i upotrebu vojne sile. Rezolucija predviđa da će izraelske snage postepeno napuštati Gazu "na osnovu standarda, prekretnica i vremenskih okvira povezanih sa demilitarizacijom", uz saglasnost stabilizacionih snaga, Izraela, SAD i garantnih država prekida vatre.

Brojke i izvor

Glavni ljudski bilans sukoba ostaje dramatičan: Hamasovo Ministarstvo zdravlja u Gazi, koje ne razlikuje civile i borce, navodi da je tokom više od dve godine ofanzive poginulo više od 69.000 Palestinaca. Napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine na južni Izrael, prema izraelskim podacima, usmrtio je oko 1.200 ljudi.

Zaključak: Rezolucija je važan diplomatski korak koji omogućava međunarodnu ulogu u stabilizaciji Gaze i postavlja okvir za mogući politički proces, ali ostavlja ključna pitanja neodgovorenim — posebno demilitarizaciju Hamasa, obezbeđivanje potpune humanitarne pomoći i trajno rešenje statusa teritorije.