Uganda i Burundi u Izraelu: pregovori o mogućem slanju trupa u Gazu

Vojni zvaničnici iz Ugande i Burundija prošle nedelje boravili su u Izraelu gde su razgovarali o mogućem raspoređivanju trupa u Gazi u okviru međunarodne bezbednosne sile koju je predložio Odbor za Mir povezan s administracijom Donalda Trumpa, saopštili su izvori bliski razgovorima.

Pregovori i status učešća

Prema jednom funkcioneru Odbora za Mir, ugandski predstavnici su se pridružili burundijskoj delegaciji, a Uganda je u procesu finalizacije detalja nakon što je parlament te zemlje ovog meseca odobrio doprinos od oko 1.200 pripadnika. Sa burundijske strane navode da postoji interesovanje, ali da još nije postignut konačan dogovor.

A Palestinian boy leaves a garbage dump after collecting combustible materials to use as fuel for cooking due to a shortage of cooking gas, in Deir al-Balah, central Gaza Strip, Saturday, Aug. 22, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

"Podelili smo značajna znanja jedni s drugima, a predstavnici Burundija iskazali su interesovanje za našu misiju", rekao je jedan zvaničnik pod uslovom anonimnosti, pošto nije bio ovlašćen da javno govori o razgovorima pre postizanja dogovora.

Ko se već obavezao i ciljevi misije

Do sada su se za učestvovanje u međunarodnoj sili za Gazu obavezale neke zemlje: Uganda (oko 1.200 pripadnika), Maroko (do 500), dok su Kosovo, Kazahstan i Albanija zajedno obećali oko 80 ljudi. Ranije je Indonezija najavila spremnost da pošalje do 8.000 vojnika, ali je taj plan privremeno obustavljen nakon izveštaja o porastu regionalnih tenzija.

Ciljane snage su planirane na oko 20.000 pripadnika pod komandnom odgovornošću američkog majora generala Jaspera Jeffersa, ali dosadašnje potvrde znatno 'zaostaju' za tim brojem.

Palestinians use combustible materials collected from a garbage dump as fuel for cooking amid a shortage of cooking gas in Deir al-Balah, central Gaza Strip, Saturday, Aug. 22, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Politički okvir i prepreke

Prema navodima, dogovor koji je predstavio Trump podrazumeva razoružanje Hamasa i povlačenje izraelskih snaga iz delova Gaze, nakon čega bi Međunarodna stabilizaciona snaga bila raspoređena u oblasti kojima bi upravljao novoformirani tehnokratski komitet. Ta sila bi, između ostalog, nadgledala primirje, obučavala palestinsku policiju i obezbeđivala isporuku humanitarne pomoći.

Međutim, implementaciju usporavaju sporovi oko obima izraelskog povlačenja i procesa razoružanja Hamasa. Hamas je, prema izveštajima, prihvatio američki predlog, ali izraelski premijer Benjamin Netanjahu je javno odbacio povlačenje iz približno 60% teritorije koju Izrael kontroliše u Gazi dok Hamas ne bude potpuno razoružan. Nakon sastanaka američke delegacije s Hamasom i Netanjahuom nisu iznete konkretne izraelske obaveze.

A Palestinian woman feeds a child a meal cooked using combustible materials collected from a garbage dump amid a shortage of cooking gas in Deir al-Balah, central Gaza Strip, Saturday, Aug. 22, 2026. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(AP Photo/Abdel Kareem Hana)

Motivacija i iskustvo učesnika

Analitičari ukazuju da Uganda i Burundi imaju veliko iskustvo u mirovnim operacijama, posebno kroz višegodišnja raspoređivanja u Somaliji u okviru misije Afričke unije protiv al-Šababa. Paul D. Williams, direktor programa za studije bezbednosne politike na Univerzitetu Džordž Vašington, napominje da rukovodstva tih zemalja često prihvataju visoke troškove u ljudstvu i da traže načine da uz međunarodnu podršku obezbede finansijsku i materijalnu pomoć za svoje oružane snage.

Jedan ugandski oficir je izjavio da su već u toku selekcije trupa za moguću misiju, ali je i on govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen za javne izjave.

Falzetta je izveštavao iz Najrobija, Kenija.