Bande na Haitiju profitiraju na mračnoj trgovini mladim "staklenim" jeguljama

Bande na Haitiju profitiraju na trgovini mladim "staklenim" jeguljama

Kriminalne grupe u Haitiju ostvaruju značajan profit od izvoza mladih, prozirnih jegulja poznatih lokalno kao „zangi“, koje se hvataju u rekama i estuarijima i zatim prodaju na azijskim tržištima. Eksperti upozoravaju da nejasna i neregulisana trgovina stvara idealne uslove za pranje novca, iznude i druge oblike organizovanog kriminala.

Kako funkcioniše trgovina

Svake godine staklene jegulje plutaju iz Sargasso mora u severnom Atlantskom okeanu prema obalama Kariba, uključujući ostrvo Hispanjola koje dele Haiti i Dominikanska Republika. Mlade jegulje ulaze u rečne tokove i estuarije, rastu tamo neko vreme, a potom se vraćaju u more radi razmnožavanja.

Pravni i ekološki okvir

Trgovina evropskim jeguljama pod strogim je režimom proučavanja i kontrole od 2009. godine preko konvencije CITES, dok trgovina američkim jeguljama formalno nije obuhvaćena istim ograničenjima. Međutim, IUCN je američku jegulju uvrstio na Crvenu listu kao ugroženu vrstu, prvenstveno zbog prekomernog izlova i činjenice da komercijalne farme ne mogu pouzdano da ih uzgajaju u zatočeništvu.

Međunarodni odgovor

EU i Panama su predložili da CITES proširi ograničenja kako bi obuhvatila svu međunarodnu trgovinu jeguljama, jer su američke i evropske jegulje golim okom neprepoznatljive. Predlog je bio na dnevnom redu sastanka CITES-a u Uzbekistanu, zakazanog za 24. novembar, a ima potencijal da utiče na izvoznu privredu u zemljama kao što su Haiti i Dominikanska Republika.

Situacija u Haitiju

Iako Haiti nije stranka CITES-a, vlasti su, kako tvrde, uvele „umeren pristup“ i smanjile ukupni ulov. Ipak, podaci o obimu eksploatacije su ograničeni i nepouzdani. UN eksperti za sprovođenje sankcija i zvaničnici ukazuju na to da netransparentan sektor olakšava kriminalne aktivnosti: od lažnih dozvola i iznuda ribara do umešanosti carinskih zvaničnika i kurira koji preusmeravaju pošiljke.

"To je sektor kao mafija," rekao je anonimni aktivista za zaštitu životne sredine, opisujući neorganizovane, ali profitabilne lance izvoza.

Uslovi rada i uticaj na lokalne zajednice

Ribari koji ulove staklene jegulje često rade u teškim i opasnim uslovima: provode i po 12 sati noću, bosonogi u mulju i hladnoj vodi ušća, bez adekvatne zaštitne opreme. Za ulov koriste improvizovane mreže, poput mreža za komarce na drvenim ramovima. Uznemirujući izveštaji navode da su mnogi testirani ili hospitalizovani zbog infekcija i drugih zdravstvenih problema.

Ekonomija posla

Podaci su fragmentirani, ali državna procena iz 2009. govori o izvoznoj "kapacitetu" od oko 800 tona, što ukazuje na vrlo unosan trgovinski poslovni potencijal. Prema dostupnim podacima, jedan gram izvezenih haitanskih jegulja (što odgovara otprilike 7–10 primeraka) može se prodati za oko 3,60–4,50 dolara na međunarodnom tržištu, dok ribari dobijaju znatno manje — navodno 0,50–1,50 dolara po kilogramu. Ove brojke deluju kontradiktorno i ukazuju na visok stepen nejednakosti u vrednosnom lancu; izvorni podaci su ograničeni i variraju.

Rizici i predlozi

UN zvaničnici upozoravaju da trgovina ne samo da ugrožava vrstu, već i podstiče kriminalne mreže koje koriste sektor za pranje novca i širenje drugih ilegalnih aktivnosti. Aktivisti predlažu potpuni moratorijum na lov jegulja dok se ne uspostave jasni pravni okviri, sistemi praćenja i mere pomoći ribarskim zajednicama — uključujući obuku i opremu za lov drugih, održivijih vrsta morskih plodova.

Zaključak: Trgovina staklenim jeguljama predstavlja spoj ekološkog problema i međunarodnog kriminala. Rešenje zahteva koordinisanu akciju lokalnih vlasti, međunarodnih tela poput CITES-a i pomoći za lokalne zajednice kako bi se zaštitile i ljudi i ugrožene vrste.