Na COP30 u Belemu trgovinska pitanja izbijaju u prvi plan: Kina traži uklanjanje barijera za svoje zelene tehnologije, dok zemlje u razvoju osporavaju EU-ov CBAM. Sporovi su podstaknuti visokim carinama na kineske električne automobile (do ~45% u EU, više u SAD/Kanadi) i paralizom mehanizma spora WTO od 2019. godine. Samit će verovatno poslužiti da se pitanja iznesu na videlo, ali ne očekuje se brzo rešenje.
Carine i CBAM potresaju COP30: trgovinska politika postaje ključno klimatsko pitanje
Belem, COP30 — U brazilskom gradu domaćinu klimatskog samita teško je ne primetiti BYD Dolphin Mini, kineski hečbek koji preovladava lokalnim tržištem električnih vozila. Dok kineski proizvođači osvajaju tržišta u razvoju, sporovi oko trgovinskih barijera i taksi na ugljenik preuzimaju centralno mesto u raspravama na ovogodišnjem COP-u.
Trgovinska pitanja u prvi plan
Ove godine teme trgovine i industrijske politike izbijaju u fokus: Kina traži veći pristup stranim tržištima za svoje "zelene" tehnologije, dok velike zemlje u razvoju, među kojima su Indija i Južna Afrika, osporavaju Evropsku uniju zbog novog mehanizma prilagođavanja cena emisija na granici (CBAM).
"Slobodan protok zelenih proizvoda"
Kineski potpredsednik Ding Xuexiang pozvao je na uklanjanje trgovinskih barijera kako bi se omogućio "slobodan protok kvalitetnih zelenih proizvoda". Mnoge azijske zemlje kupuju povoljne kineske tehnologije kako bi ubrzale energetsku tranziciju i smatraju nelogičnim da zapadne zemlje nameću visoke carine.
EU nameće carine na kineska električna vozila koje, zavisno od kompanije, mogu dostići preko 45%, dok Kanada i SAD primenjuju još strože mere koje ponekad premašuju 100%.
CBAM i optužbe o protekcionizmu
Evropski CBAM ima za cilj da izjednači uslove za industrije obuhvaćene pravilima o emisijama i da spreči "carbon leakage" — prebacivanje proizvodnje u zemlje sa slabijim standardima. Međutim, zemlje u razvoju smatraju da politika nepravedno zatvara tržišta i nameće prepreke izvozu iz južnih ekonomija.
"Globalni sever, koji je koristio karbonski intenzivne industrije da bi se razvio, sada podiže rampe prema globalnom jugu," rekao je Mohamed Adow iz Power Shift Africa.
Pored čelika i đubriva, zabrinutost se širi i na druga pravila, poput EU regulative o krčenju šuma, koja zahteva dokaz da polazne sirovine ne potiču sa nedavno očišćenih površina.
Međunarodni mehanizmi i posledice
Brisel tvrdi da je CBAM usklađen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO), ali je, kako ističu kritičari, njegov efekat pragmatično protekcionistički. Rusija je podnela žalbu, ali je apelni mehanizam WTO praktično paralisan od 2019. godine, što otežava rešavanje sporova na toj platformi. To podstiče zemlje da traže alternativne načine pritiska dok šire sopstvene mehanizme u stilu CBAM-a (npr. Velika Britanija, Kanada).
Šta se očekuje na COP30
Diplomate i eksperti ne očekuju čarobno rešenje na samitu: cilj mnogih delegacija je da teme trgovine i taksi na ugljenik iznesu na videlo, razmene stavove i eventualno podstaknu preispitivanje politika. Kako je rezim trgovine i klime u razvoju, COP može poslužiti kao forum za dogovaranje načina saradnje, ali i mesta gde će se tenzije dodatno artikulisati.
Napomena: Brojke o carinama i opisi mehanizama navedeni su prema dostupnim izvorima iz izveštavanja o COP30 i služe za ilustraciju rasprava na samitu.
Pomozite nam da budemo bolji.
