Galaksija Y1, otkrivena pomoću ALMA teleskopa, formira zvezde tempom od oko 180 godišnje, što je ~180× više nego u Mlečnom putu. Merenja temperature pregrejanog kosmičkog praška potvrđuju da je reč o ekstremnoj „fabrici zvezda“ manje od milijardu godina posle Velikog praska. Istraživači će nastaviti posmatranja kako bi utvrdili koliko su česte takve faze i kako su doprinosile brzom rastu ranih galaksija.
Otkrivena „fabrika zvezda“ koja rađa zvezde ~180× brže od Mlečnog puta — ključ za tajne ranog svemira
Ekstremna galaksija Y1: superbrza proizvodnja zvezda manje od milijardu godina posle Velikog praska
Astronomi su otkrili udaljenu galaksiju Y1 koja proizvodi zvezde brzinom od oko 180 zvezda godišnje — približno 180 puta više nego što to čini naš Mlečni put. Posmatranja su izvedena pomoću ALMA teleskopa, a svetlost iz Y1 putovala je više od 13 milijardi godina pre nego što je stigla do Zemlje.
Tim međunarodnih istraživača analizirao je emisiju iz zagrejane kosmičke prašine u ovoj primordialnoj galaksiji. Merenja temperature prašine potvrdila su da je Y1 izuzetno „vruća“ i da funkcioniše kao ekstremna fabrika zvezda — faza koja je, prema istraživačima, neodrživa na dugoročnim kosmološkim skalama, ali kojoj je možda pripalo značajno mesto u ranim epochama svemira.
„Gledamo periode kada je svemir pravio zvezde mnogo brže nego danas,“ rekao je Tom Bakx, postdoktorant na Tehnološkom univerzitetu Chalmers u Švedskoj, koji je predvodio istraživanje.
Prethodna posmatranja ukazala su na prisustvo sjajne kosmičke prašine u Y1 — najudaljenije direktno otkrivene emisije takvog praška do danas. Takav dokaz prašine sugeriše brzu obogaćenost te galaksije teškim elementima (metali), što je u skladu sa intenzivnom zvezdanom formacijom.
Koautor Yoichi Tamura sa Univerziteta Nagoya ističe: „Iako je ovo prvi primerak koji vidimo, verujemo da bi slične, pregrejane fabrike zvezda mogle biti česte u ranom svemiru.“ Istraživači naglašavaju da je potrebno pronaći još primera kako bi se razumela učestalost i uticaj ovakvih faza na rast galaksija.
Istraživači planiraju dalja posmatranja visoke rezolucije ALMA teleskopa kako bi detaljnije proučili unutrašnju strukturu Y1 i mehanizme koji pokreću tako snažnu formaciju zvezda.
Gde je objavljeno: Otkriće je opisano u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society u radu pod naslovom 'A warm ultraluminous infrared galaxy just 600 million years after the big bang'.
Napomena: iako otkriće pomaže objašnjenju kako su galaksije brzo rasle u ranoj istoriji svemira, ne znači da je reč o konačnom rešenju svih teorijskih pitanja vezanih za Veliki prasak — radi se o važnom doprinosu razumevanju brzih faza formiranja zvezda i hemijskog razvoja ranih galaksija.
Pomozite nam da budemo bolji.
