Međunarodni tim je prvi put direktno posmatrao udarni talas supernove SN 2024ggi dok je probijao površinu zvezde. Posmatranje VLT‑a i analiza spektropolarimetrije pokazali su da je šok izdužen, nalik obliku masline, a ne sferičan. Umrla zvezda bila je crveni superdžin mase 12–15 M☉, a otkriće ukazuje na uobičajen, aksijalno simetričan mehanizam eksplozija masivnih zvezda.
Astronomi zabeležili probijanje udarnog talasa supernove — eksplozija nije sferična, već izdužena kao „maslina“
Međunarodni tim astronoma zabeležio je najranije i najdetaljnije posmatranje udarnog talasa supernove u trenutku kada je probijao površinu umiruće zvezde. Događaj označen kao SN 2024ggi snimljen je teleskopom Very Large Telescope (VLT) Evropske južne opservatorije, svega 26 sati nakon prvog otkrića.
Posmatranje je omogućilo neuobičajeno rani uvid u tzv. shock breakout — trenutak kada se energija kolapsa jezgra pretvara u razorni talas koji izlazi na površinu zvezde. Tim je koristio tehniku spektropolarimetrije, zahvaljujući kojoj je moguće odrediti geometriju eksplozije na osnovu polarizacije svetlosti.
„Geometrija eksplozije daje ključne informacije o evoluciji zvezda i procesima koji dovode do ovih kosmičkih vatrometa,“ rekao je Yi Yang, vodeći autor studije.
Analiza pokazuje da udarni talas nije izašao ravnomerno u svim pravcima, već je imao izduženi oblik — uporediv sa maslinom — umesto da bude savršeno sferičan. Када је talas naleteo na materiju koja je okruživala zvezdu, njegova spoljašnja silueta se delimično spljoštila, ali je zadržala jasno definisanu aksijalnu simetriju dok se dalje širila.
Zašto je oblik važan?
Oblik udarnog talasa otkriva kako su unutrašnji procesi u jezgru zvezde pokrenuli eksploziju. Izduženost i aksijalna simetrija ukazuju na to da su dinamika kolapsa i prenosa energije bili usmereni i delovali na velikim skalama, što pomaže u razlikovanju različitih teorija o mehanizmu supernovih eksplozija.
Posebno je značajno što je umrla zvezda bila crveni superdžin sa masom procenjenom na 12–15 puta većom od Sunćeve. Iako se očekuje da mnogi crveni superdžinovi završe život kao supernove, retko ih posmatramo tačno u trenutku izbijanja. Ovo ranije zabeleženo snimanje podržava ideju da takve eksplozije često postoje, ali su ponekad skrivenе od pogleda zbog okolnog gasa i prašine.
Rezultati studije pružaju konkretne dokaze za postojanje uobičajenog fizičkog mehanizma kod eksplozija masivnih zvezda i otvaraju put za dalje posmatranje ranih faza supernovih korišćenjem spektropolarimetrije i brzih odgovora teleskopa.
Ključne tačke: SN 2024ggi je snimljena 26 sati posle detekcije; udaljena je oko 22 miliona svetlosnih godina; spektropolarimetrija je otkrila izduženi, aksijalno simetričan udarni talas; umiruća zvezda je bio crveni superdžin mase 12–15 M☉.
Pomozite nam da budemo bolji.
