Kina: „Nema tržišta“ za japanske morske proizvode dok sukob zbog Tajvana eskalira

Kina je upozorila da za japanske morske proizvode „nema tržišta”, što je poslednja u nizu prikrivenih pretnji Pekinga u diplomatskom sporu s Tokioom koji je eskalirao nakon izjava japanske premijerke o mogućem odgovoru na kineski napad na Tajvan.

Dva suseda su u brzom pogoršanju odnosa otkako je premijerka Sanae Takaichi u parlamentu izjavila da bi kineski napad na Tajvan predstavljao „situaciju koja ugrožava opstanak Japana” i da bi to moglo opravdati i vojni odgovor Tokija. Peking smatra Tajvan svojim teritorijom i ocenjuje pitanje njegove suverenosti kao najosetljiviju „crvenu liniju”.

Tokom više od nedelju dana, kineske vlasti i državni mediji gotovo svakodnevno osuđuju Takaichi i prete ekonomskim merama ukoliko njene izjave ne budu povučene. Kao najnovija tačka pritiska, na redovnoj konferenciji za štampu portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning istakla je da javni bes u Kini otežava tržišne prilike za uvoz iz Japana.

„Zbog pogrešnih izjava japanskog premijera Sanae Takaichi o važnim pitanjima Tajvana, u Kini vlada snažan javni bes. Pod ovim okolnostima, čak i da se japanski morski proizvodi izvoze u Kinu, za njih ne bi bilo tržišta.”

Maoina izjava usledila je nakon izveštaja japanskih medija da je Kina obavestila Tokio o planu zabrane uvoza morskih proizvoda. Japanski zvaničnici, uključujući ministra kabineta Minoru Kiharu, rekli su da do sada nisu primili zvaničnu potvrdu o uvozu zabrane. Ipak, izjava je pojačala zabrinutost da bi zabrana ili druge kaznene mere mogle biti uskoro uvedene.

Važno je podsetiti da je Peking ranije, u avgustu 2023. godine, zabranio uvoz morskih proizvoda iz Japana kao odgovor na tokijske mere o ispuštanju prečišćene vode iz nuklearne elektrane Fukušima. Tokio tvrdi da je voda adekvatno tretirana, dok Peking i regionalni kritičari dugo osporavaju povratak vode u okean.

Posledice trenutnog zaoštravanja već su vidljive: Peking je savetovao svoje građane da ne putuju u Japan, što je, iako neprinudno, značajan simboličan potez. Između januara i septembra ove godine gotovo 7,5 miliona putnika iz Kine posetilo je Japan, daleko najviše od svih zemalja ili regiona, pa je svaki prekid putovanja izrazito opterećujući za japonsku turističku industriju.

Kineske avio-kompanije su na svojim sajtovima objavile obaveštenja o refundacijama i besplatnim promenama za određene karte za Japan, a japanske turističke agencije već prijavljuju otkazivanja. Jedan tokijski turoperator saopštio je da je izgubio oko 70% rezervacija za preostali deo godine, navodeći da bi produžen sukob značajno naštetio poslovanju.

Konflikt ima i političku dimenziju: Takaichi, političarka koja je zagovarala jačanje odbrambenih kapaciteta, posetila je Tajvan ranije ove godine i susrela se sa predstavnicima ostrva, što je dodatno razbesnelo Peking. Tokom samita APEC imala je i susret sa kineskim liderom, pri čemu je navodno tražila obnavljanje uvoza japanskog goveđeg mesa i morskih proizvoda.

Zaključno, trenutna retorika i pretnje trgovinskim merama ukazuju na rizik za obimnu razmenu robe i putovanja između dve najveće azijske ekonomije. Ako se spor produbi, posledice bi mogle da se odraze na industrije hrane, turizma i aviosaobraćaja u oba društva.