Rat u Sudanu je izazvao jednu od najvećih kriza raseljavanja u svetu, sa gotovo 13 miliona raseljenih i više od četiri miliona izbeglica koje su prešle granice. U Libiji je registrovano preko 86.000 Sudanaca, a skoro 10.000 je podnelo azil u EU između aprila 2023. i januara 2024. Evropa je ulagala u programe za upravljanje migracijama, što je izazvalo kritike zbog mogućih zloupotreba i veza sa RSF. Istovremeno, mnogi mladi Sudanaci u Evropi suočavaju se sa kriminalizacijom i dugim sudskim postupcima.
Evropa i izbeglička kriza iz Sudana: politika, posledice i ljudske priče
U poslednjih godinu i po dana sukob u Sudanu prerastao je u jednu od najvećih humanitarnih katastrofa u svetu. Hiljade ljudi pokušavaju da spasu živote bežeći iz rata, a mnogi završavaju u opasnim tranzitnim tačkama poput Libije ili pokušavaju da stignu do Evrope preko Sredozemlja.
Obim krize
Od izbijanja sukoba u aprilu 2023. gotovo 13 miliona ljudi je raseljeno, dok je više od četiri miliona izbeglo u susedne zemlje kao što su Čad, Egipat i Libija. Prema UNHCR-u, u Libiji je registrovano preko 86.000 sudanskih državljana kao izbeglica ili tražilaca azila, što je porast od oko 60.000 u odnosu na stanje pre rata.
Put preko Libije i opasnosti na moru
Mnogi Sudanaci se upućuju u Libiju u nadi da će odatle preći do Evrope. Incident u kome je prošle nedelje pretpostavljeno utopevalo 42 ljudi podseća na to koliko su ti putovanja opasna. Veliki broj ljudi koji pokušavaju prelazak kroz Sredozemlje dolaze iz redova onih koji su već preživeli brutalnosti rata i traže sigurnost.
Hamid, sudanski izbeglica iz Kartuma koji se trenutno nalazi u Libiji, kaže: „Nadam se da ću uskoro napraviti put preko mora do Evrope. Nadam se da će putovanje proći bezbedno.“
Dolazak u EU i pravne posledice
Od aprila 2023. do januara 2024. Agencija EU za azil (EUAA) registrovala je skoro 10.000 azilnih prijava sudanskih državljana u državama članicama Unije — gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Samo manjina je do sada dobila status zaštite; veliki broj slučajeva još čeka na rešenje ili je već odbijen.
Istovremeno, u nekim državama EU sprovode se strogi zakoni protiv krijumčarenja koji ponekad dovode do krivičnog gonjenja mladih migranata. U Grčkoj, na primer, više od 200 sudanskih maloletnika i mladih muškaraca suočava se sa optužbama za krijumčarenje, jer su ih vlasti označile kao „kormilare“ čamaca. Stručnjaci ukazuju da su često reč o ranjivim osobama koje su pristale da vode čamac u zamenu za jeftiniju kartu, a ne o profesionalnim krijumčarima.
Uloga RSF i međunarodne veze
Brze reakcione snage poznate kao Snage brzog odgovora (RSF) imaju korene u paravojnim formacijama koje su tokom ranijih sukoba bile povezivane sa teškim zločinima, posebno u regionu Darfura. Mnogi pravni stručnjaci i organizacije za ljudska prava dokumentovali su zločine koji su mogli dostići nivo genocida.
RSF je tokom godina pokušavao da pridobije međunarodnu legitimnost i predstavio se kao potencijalni partner u programima za kontrolu migracija. EU je 2014. pokrenula tzv. Hartum proces, usmeren na jačanje saradnje sa državama istočne Afrike i ojačavanje kapaciteta za upravljanje migracijama. Za taj program je u narednih nekoliko godina opredeljeno oko 200 miliona dolara.
Prema istraživanju stručnjaka za Sudan Sulimana Baldouina iz 2017. postoje indicije da su neki delovi sredstava usmereni na jačanje sudstva i organa reda, a da je deo novca potencijalno zloupotrebljen ili preusmeren. EU formalno negira da je finansirala RSF.
Nakon što su sudanske snage bezbednosti 3. juna 2019. ubile preko 120 pro-demokratskih demonstranata u Kartumu, EU je obustavila određene oblike saradnje u oblasti migracija. Eksperti, među kojima i Alex de Waal, ocenili su da je reakcija EU pokazala svest o mogućim političkim i finansijskim vezama benefita te saradnje sa problematičnim akterima.
Posledice za izbeglice i preporuke
Za mnoge sudanske izbeglice Evropa jeste cilj, ali dolazak nosi nove rizike: kriminalizaciju ranjivih ljudi, duge procedurа azila, rizik od vraćanja u nesigurne zone, kao i iskustva traumatizacije. Za realnije i humanije upravljanje krizom neophodno je kombinovati hitnu humanitarnu pomoć, efikasne i brze azilne procedure, zaštitu maloletnika i bolju međunarodnu kontrolu finansiranja razvojnih i migracionih programa.
Zaključak
Kriza u Sudanu traži koordinisanu međunarodnu reakciju koja će štititi ljude na putu ka bezbednosti, ali i pojasniti odgovornosti u politici upravljanja migracijama. Evropa može igrati značajnu ulogu, ali ta uloga mora biti transparentna, zasnovana na zaštiti i usmerena na sprečavanje daljih tragedija.
Pomozite nam da budemo bolji.
