Newberry: Vulkan koji bi mogao napajati grad — prvi pokušaj struje iz "supervrele" stene

Na padinama vulkana Newberry u Oregonu gradi se geotermalna elektrana koja već beleži izuzetno visoke temperature — do 629°F (≈332°C) — i koja bi sledeće godine trebalo da počne da isporučuje struju okolnim domaćinstvima i preduzećima. Start-ap Mazama Energy cilja da postigne temperature iznad 750°F (≈399°C) kako bi iskoristio takozvanu supervrelu stenu i potentno znatno povećao proizvodnju geotermalne energije.

Zašto je to važno

Trenutna globalna proizvodnja geotermalne energije iznosi manje od 1% električne energije. Međutim, pristup supervrelim stenama mogao bi, prema procenama Međunarodne agencijе za energiju (IEA), da poveća udeo geotermije do oko 8% do 2050. godine. Superkritična voda — stanje koje nastaje iznad otprilike 705°F (≈374°C) — kombinuje sposobnost tečnosti da skladišti toplotu i osobine gasa da brzo protiče, što čini izvore znatno efikasnijim.

Kako funkcioniše projekat

Mazama koristi metodu poznatu kao poboljšana geotermalna energija (enhanced geothermal), koja podrazumeva dovod vode u vruće, suve stenske pukotine da bi se stvorila para. To omogućava eksploataciju područja koja nemaju prirodne džepove podzemne pare, ali nosi i dodatne rizike, naročito seizmičke.

„Geotermalna energija je do sada bila uglavnom neznatna,“ kaže Vinod Khosla, jedan od najvećih investitora u Mazama Energy. „Da bi imala stvaran uticaj u razmerama desetina ili stotina gigavata, morate rešiti pitanje visokih temperatura.“

Seizmički i ekološki rizici

Pumpanje vode u duboke pukotine može izazvati potrese — sličan problem beležen je 2006. u Švajcarskoj, gde je pilot-projekat prekinut nakon potresa magnitude 3,4. Na lokaciji Newberry u poslednjih šest meseci registrovano je pet podrhtavanja, najjače magnitude 2,5. Stručnjaci napominju da se seizmički rizik može smanjiti pažljivim praćenjem, kontrolom pritisaka i faznim pristupom radu sa bunarima.

Ministarstvo energetike SAD dodaje da je rizik od zagađenja voda ograničen jer se radni fluidi u geotermalnim sistemima obično recirkulišu u zatvorenim cevima, mnogo dublje nego većina izvora pijaće vode.

Tehnički izazovi supervreline

Bušenje u stene pri temperaturama blizu 750°F predstavlja ozbiljne tehnološke izazove: standardna oprema namenjena nafti i gasu ne podnosi takve temperature, elektronske komponente se kvare, a cementne i čelične ovojnice podležu zamoru materijala. Mazama je koristila hlađenje tečnim ugljen-dioksidom da bi zaštitila bušilice i dosegla oko dve milje dubine.

Raniji eksperimenti u Islandu, Havajima, Japanu i Italiji naišli su na probleme — od neočekivanog nailaska na magmu do otkazivanja opreme pri temperaturama iznad 900°F (≈482°C). Ipak, ako se reše inženjerski izazovi, bunari u supervrelim zonama mogu proizvesti 5–10 puta više energije nego bunari na uobičajenim temperaturama (~400°F / ≈204°C), čime se smanjuje potreban broj skupih bušenja.

Potencijal i perspektive

Mazama planira da naredne godine proizvede prvih 15 megavata na zapadnom kraku Newberry vulkana, te da u narednim fazama poveća kapacitet na 200 MW — dovoljno za veliki data centar ili mali grad. U teoriji, lokacija bi mogla da proizvodi i do pet gigavata, što bi predstavljalo značajan doprinos lokalnoj energetici.

„Uspešni projekti motivišu druge aktere da uđu na tržište,“ kaže Annick Adjei iz Wood Mackenzie. „Očekujem talas investicija i novih pilot-projekata.“

Uspeh Newberry projekta mogao bi označiti prekretnicu za geotermalnu energiju: izvor koji je istovremeno stabilan, bazni (uvek dostupan) i, ako se reše troškovi bušenja i tehnike rada pri visokim temperaturama, konkurentan fosilnim i drugim obnovljivim izvorima po ceni.

Napomena o bezbednosti: projekti ovakvog tipa zahtevaju stroge mere monitoringa, nezavisne procene rizika i transparentnu komunikaciju sa lokalnim zajednicama zbog seizmičkih i tehničkih neizvesnosti.