Studija je uporedila imitacije R2‑D2 zvukova kod devet vrsta papagaja i evropskih zvirki i utvrdila da su zvirke najuverljivije. Razlog je u tome što zvirke proizvode multifonične zvuke — dve note istovremeno — dok papagaji i valilice imaju samo jednoglasne tonove. Razlika potiče iz građevine sirinksa; istraživači pozivaju javnost da dostavi više snimaka za širu analizu.
Ptice koje „tvituju“ kao R2‑D2 — zašto zvirke bolje oponašaju droida od papagaja
Prepoznatljivi zvižduci i piskovi R2‑D2‑ja nisu privukli pažnju samo fanova naučne fantastike — pokazali su se kao neobičan test za proučavanje vokalnih sposobnosti ptica. Nedavno istraživanje analiziralo je snimke više vrsta koje imitiraju zvuke droida kako bi utvrdilo koje vrste najvernije replicate kompleksne, robotske tonove.
Šta su naučnici otkrili?
Istraživanje je uporedilo snimke devet vrsta papagaja, uključujući valilice, i evropskih zvirki koje su dostupne na internetu. Analizom akustičkih karakteristika utvrđivana je statistička sličnost vokala ptica sa modelom R2‑D2 zvuka. Pokazalo se da su zvirke najvernije reproducirale droidove piskove.
Ključna razlika leži u tipu zvuka koji ptice mogu proizvesti: zvirke izdvajaju „multifonične“ zvuke — sposobnost da istovremeno proizvedu dve različite note ili tonove — dok papagaji i valilice proizvode samo „monofonične“, odnosno jednoglasne tonove. Upravo multifoničnost omogućava zvirkama da bolje kopiiraju složenu akustiku R2‑D2‑jevih signala.
Kako to funkcioniše u telu ptice?
Razlog leži u građi glasnog organa ptica, sirinksa, koji se nalazi na dnu dušnika.
"Zvirke mogu da proizvode dva zvuka odjednom zato što nezavisno kontrolišu obe strane sirinksa," kaže koautor istraživanja Nick Dam sa Univerziteta u Leiden‑u. "Papagaji su fizički nesposobni da istovremeno proizvedu dva tona."
Nije potpuno jasno zašto su neke vrste stekle ovakav nivo motoričke kontrole sirinksa.
"Verovatno je neki predak pevačica razvio sposobnost nezavisne kontrole mišića na obe strane sirinksa, i to mu je davalo evolutivnu prednost," objašnjava biolog Lauryn Benedict sa Univerziteta Severni Kolorado. Jedno od mogućih objašnjenja je seksualni selekcijski pritisak — složeniji i bogatiji pev može privući više partnerki.
Ograničenja studije i dalji koraci
Istraživanje je pohvaljeno kao elegantan pristup poređenju vokalnih sposobnosti, ali stručnjaci ukazuju na ograničenja: korišćeni su snimci javno dostupni na internetu, pa studija ne razjašnjava u kojoj meri su ptice bile trenirane ili nagrađivane za imitacije.
"Ne zna se koliko su vežbe i nagrade uticale na rezultate," napominje evolucioni biolog Nicole Creanza.
Aktivnosti kojima bi se prevazišla ova ograničenja uključuju organizovane, kontrolisane eksperimente i širi uzorak snimaka. Istraživači pozivaju javnost da pošalje svoje zapise u okviru inicijative "The Many Parrots Project" kako bi se prikupio raznovrsniji materijal — ne samo imitacije R2‑D2, već i drugih zvukova.
Zaključak: Studija pokazuje da je sposobnost proizvodnje multifoničnih zvukova kod zvirki presudna za njihovu veću verodostojnost pri imitaciji kompleksnih, robotskih tonova. Razlike u vokalnoj biologiji (sirinks) objašnjavaju zašto papagaji, iako su odlični imitatore ljudskih glasova, manje verno repliciraju dvoslojne, sintetizovane zvuke poput onih koje pravi R2‑D2.
Pomozite nam da budemo bolji.
