EU predlaže odlaganje pravila za „rizične“ AI sisteme i ograničenje iskačućih prozora za kolačiće

Evropska komisija je u sredu predstavila paket predloga kojima bi se ublažile pojedine odredbe o veštačkoj inteligenciji i pristupu podacima kako bi se smanjila administrativna opterećenja i podstakla konkurentnost evropskog tehnološkog sektora.

Šta predlaže Komisija

Među ključnim izmenama su:

- Veća fleksibilnost pri pristupu podacima: kompanijama bi se omogućilo šire korišćenje skupova podataka za treniranje AI modela, uključujući lične podatke kada postoji osnov za "legitimni interes".

- Odlaganje primene za „rizične“ AI sisteme: rok za uvođenje određenih obaveza za sisteme koji mogu ugroziti bezbednost, zdravlje ili osnovna prava građana mogao bi biti produžen do 16 meseci.

- Smanjenje broja iskačućih prozora za kolačiće: Komisija predlaže mogućnost da korisnici daju pristanak jednim klikom i da sačuvaju podešavanja kolačića kroz pretraživače i operativne sisteme, kako bi se smanjio tzv. "umor od pop-upova".

Reakcije i kritike

Komesar za tehnologiju Henna Virkkunen poručila je da pravila treba da budu „dodana vrednost, a ne teret“ i da su potrebni hitni koraci za uklanjanje regulatornog nereda. Industrija je uglavnom pozdravila predloge kao korak ka pojednostavljenju složenog okvira.

S druge strane, zaštitnici privatnosti i aktivisti su oštro kritikovali planove. Austrijski aktivista za privatnost Max Schrems ocenio je da je reč o jednom od najvećih napada na digitalna prava Evropljana u poslednjih godina. Grupa People vs Big Tech javno je pozvala predsednicu Evropske komisije da očuva visoke standarde zaštite podataka.

Parlamentarna grupa centrista pozvala je na oprez, navodeći da "pojednostavljenje ne može da dođe na račun zaštite privatnosti, podataka i osnovnih prava". Iz tehnološkog lobija CCIA Europe istakli su da predlozi idu u pravom smeru, ali da napori za modernizaciju ne smeju stati.

Širi kontekst i implikacije

Delimično povlačenje strožih pravila dolazi nakon zahteva brojnih evropskih kompanija, uključujući Airbus i Mercedes‑Benz, koje su upozorile da bi neki aspekti regulative mogli da uguše inovacije. Stručnjaci, poput Mario Mariniella iz think‑tanka Bruegel, upozoravaju da je naracija o "prekomernoj regulaciji" često preuveličana i da na slabosti evropskih tehnoloških firmi utiču i drugi faktori — fragmentisana regulativa, manjak kvalifikovanih kadrova i ograničeno finansiranje za rast.

Predlozi Komisije još moraju da prođu kroz Evropski parlament i države članice pre nego što stupe na snagu. Do konačne odluke, debate oko ravnoteže između podsticanja inovacija i zaštite privatnosti verovatno će se nastaviti.

Napomena: Imena zvaničnika i aktivista zadržana su zbog značaja njihovih izjava, dok su reference na medijske agencije izbačene kako bi tekst delovao kao originalni izveštaj.