Na COP30 u Belemu izbio je spor nakon što su šest država tražile da se njihove interpretacije termina „rod“ uvrste kao fusnote uz ključni dokument. To je podignuto na politički nivo dok ministri traže kompromis oko revidiranog Plana akcije za rod (GAP) koji treba da vodi narednu deceniju. Kritičari upozoravaju da bi takve fusnote mogle fragmentisati multilateralne odluke, a aktivisti ističu da žene i dalje čine samo oko 35% delegata na konferenciji.
COP30 u Belemu: spor oko termina „rod“ preti da potkopa dogovor
Na konferenciji COP30 u brazilskom Belemu izbio je osetljiv spor nakon što je šest država zatražilo da se njihove interpretacije termina „rod“ ubeleže kao fusnote uz ključni tekst. Paragvaj, Argentina, Iran, Indonezija, Malezija i Sveta Stolica navodno žele da ograniče značenje termina, što pregovarači ocenjuju kao pokušaj da se ospori priznanje trans i nebinarnih osoba.
Spornu tačku nadležni su podigli sa tehničkog na politički nivo: umesto delegatskih radnih grupa, ministri sada pokušavaju da pronađu kompromis kako bi se omogućilo usvajanje revidiranog Plana akcije za rod (Gender Action Plan, GAP) koji treba da vodi rad naredne decenije i da unapredi integrisanje rodne perspektive u klimatske programe.
"Ne slažemo se uopšte sa onim što neke zemlje stavljaju u fusnote," izjavila je Alicia Barcena, sekretarka za životnu sredinu Meksika. "Imamo osećaj da se vraćamo unazad — to ne bi trebalo da bude opcija."
GAP, prvi put usvojen 2017. i pojačan 2019, opredeljuje mere za rodnu ravnopravnost u klimatskim politikama. Kritičari upozoravaju da dopuštanje različitih nacionalnih tumačenja kod ključnih termina može potkopati dosadašnje dogovore i fragmentisati multilateralne procese.
Bridget Burns, izvršna direktorka organizacije Women's Environment and Development Organization (WEDO), naglašava da bi praksa dodavanja fusnota — ako postane uobičajena — mogla oslabiti samu suštinu pregovora: "Ako bi svaka strana mogla da stavi fusnote na termine poput finansija, ambicije ili jednakosti, ne bi ostalo ništa od pregovora — samo fragmentacija."
Organizacije za prava i zastupnici rodne ravnopravnosti podsećaju da žene i devojke trpe nesrazmerne posledice klimatskih promena, između ostalog zato što su pretežno među najsiromašnijima i oslanjaju se na lokalne prirodne resurse. Ipak, WEDO beleži da žene čine samo oko 35% delegata na COP30, što dodatno ističe problem nedovoljne zastupljenosti.
Jedno od mogućih rešenja koje se razmatra jeste da protivničke zemlje daju zvanične izjave nakon usvajanja odluke, kako bi njihove pozicije bile zabeležene u zapisu, ali bez menjanja samog teksta odluke. Rasprava o tumačenju termina „rod“ stoga nije samo semantičko pitanje — ona zadire u principe multilateralizma i dosadašnju dinamiku međunarodnih klimatskih dogovora.
Kontekst: Spor se odvija u jeku globalne debate o pravima LGBT osoba i rastućim otporima prema terminima i politikama koje protivnici nazivaju "woke". Kako COP30 bude napredovao, pažnja će biti usmerena na to da li kompromis može da očuva jedinstvo pregovaračkog jezika ili će otvoriti put za sve češće nacionalne rezerve u međunarodnim dokumentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
