Kontroverzni plan „novac-za-zemlju“: SAD navodno predlažu da Rusija iznajmi deo Donbasa

Predlog od 28 tačaka koji su, prema izvorima, u tajnosti razmatrale američka administracija i ruski predstavnici predviđa da bi Ukrajina mogla biti primorana da preda de facto kontrolu nad delom istočnog Donbasa Rusiji, uz zadržavanje formalnog vlasništva. Po ovom modelu, Moskva bi plaćala nenavedenu rentu za upravljanje teritorijom, dok bi Ukrajina ostala njen formalni vlasnik.

Sadržaj predloga

Prema iznesenim detaljima, plan uključuje niz vojnih i političkih ustupaka: smanjenje ukrajinske vojske za oko polovinu, zabranu poseda dalekometnih raketa, zabranu raspoređivanja stranih kopnenih snaga i prestanak američke vojne pomoći. Takođe bi se onemogućilo sletanje stranih diplomatskih aviona, a u okupiranim oblastima bio bi priznat zvanični status ruskog jezika i povećan uticaj Ruske pravoslavne crkve.

Ideja o modelu zakupa („lease“) je, kako se navodi, zamišljena i kao način da se zaobiđe ustavna obaveza Ukrajine da svako odricanje dela teritorije iznese na referendum — procedura koja bi verovatno bila odbijena u javnom glasanju.

Diplomatske reakcije i kontrole

Zvaničnici u Kijevu javno su odbacili predlog, dok su iz Kremlja navodno sugerisali da nisu upoznati sa svim detaljima. Iz Bele kuće, po izvorima, navodno je poručeno ukrajinskim zvaničnicima da bi trebalo prihvatiti dogovor, što je dodatno izazvalo zabrinutost da Ukrajina biva isključena iz ključnih pregovora o sopstvenoj budućnosti.

U vezi sa predlogom došlo je i do političkih posledica u SAD: general-potpukovnik Keith Kellogg, specijalni izaslanik za Ukrajinu, podneo je ostavku, a u medijskim izveštajima spominju se i razgovori između Trampovog izaslanika za mir i ruskih predstavnika u Majamiju.

Ko je učestvovao i šta sledi

Pregovori su, prema dostupnim informacijama, vođeni između američkih i ruskih izaslanika, a u razgovore je naknadno uključen i šef ukrajinskog Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu koji je doputovao u Majami. Navodi ukazuju da su se neke zapadne prestonice osećale izostavljeno, dok su postojale zabrinutosti da predlog više pogoduje ruskim zahtevima, posebno imajući u vidu situaciju na terenu.

Bezbednosna situacija

U međuvremenu, sukobi su se intenzivirali: ukrajinski predsednik izvestio je o pogibiji civilnih žrtava u noćnim napadima i spomenuo da je lansirano oko 470 dronova i 48 raketa u poslednjim talasima napada. Na frontu se vodila žestoka borba za grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti, koji se smatra važnim logističkim čvorištem.

Takođe su prijavljeni incidenti na moru: britanski zvaničnici optužili su brod za obaveštajne operacije da je usmeravao laserske zrake ka posadi britanskog nadzornog aviona, dok su mornaričke snage Velike Britanije pratile upadljive aktivnosti blizu svojih voda.

Ocena i implikacije

Predloženi model iznajmljivanja teritorije predstavlja odmak od standardnih mirovnih aranžmana jer bi formalno zadržavanje suvereniteta bilo praćeno gubitkom stvarne kontrole. Kritičari ističu da takav sporazum može dugoročno normalizovati okupaciju i oslabiće pregovaračku poziciju Ukrajine, dok njegovi zagovornici tvrde da bi predstavljao praktičan mehanizam za brzo okončanje aktivnih borbi uz finansijsku nadoknadu.

Ukrajinski predstavnici i dalje odbacuju predaju teritorije kao cenu mira, dok su zapadne i regionalne prestonice pozvane da pažljivo izraze svoj stav i uslove podrške.

Ovaj tekst sumira dostupne informacije i navode aktera uključenih u pregovore kako bi čitaocu pružio pregled sadržaja predloga i njegovih potencijalnih posledica na bezbednost i političku dinamiku u regionu.