AI menja pravila prevara: deepfake, scam farms i sintetički identiteti koje upozorava Brett Johnson

Brett Johnson, nekadašnji haker koji je kasnije radio kao konsultant Sekretne službe i privatnih kompanija, upozorava da sajberkriminal doživljava novu fazu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Alati koji proizvode lažne glasove, video-snimke i kompletne digitalne ličnosti omogućavaju da prevara postane brža, profesionalnija i teže uočljiva.

Tri najveće pretnje

1. Deepfake: kad više ne možete verovati svojim očima

Deepfake tehnologija uverljivo imitira stvarne ljude — od glasovnih poruka do video-poziva uživo. Johnson upozorava da će kriminalci koristiti takve lažne snimke kako bi se predstavili kao poverljive osobe i tako preskočili fazu izgradnje poverenja.

Primer iz prakse: tokom lažnog video-poziva jedan finansijski službenik je bio naložen da odobri međunarodne transfere veće od 25 miliona dolara, jer su mu na ekranu izgledali njegovi stvarni saradnici — zapravo deepfake reprodukcije.

Brzina i dostupnost AI alata dodatno pojačavaju opasnost: govor, facijalne crte i personalizovane poruke se lako modeluju prema mete.

2. Scam farms: organizovane prevare kao biznis

Scam farms su fizički objekti ili mreže u kojima veliki broj ljudi istovremeno vodi prevare — često pod prinudom ili trgovinom ljudima. Te operacije funkcionišu kao kompanije: smene, nadziranje i specijalizacija zadataka.

Posebno opasna je praksa poznata kao „pig butchering“ — dugoročni emotivni i finansijski prevare u kojima prevarant gradi poverenje žrtve da bi na kraju ispraznio njenu ušteđevinu. Jedan od žrtava, Ahmet Tozal, opisuje kako je poverovao osobi na mreži i uložio platu od godinu dana u nepostojeću kriptovalutu.

3. Sintetički identiteti: prevara koja skoro da ne postoji

Sintetički identiteti nastaju kombinovanjem stvarnih i lažnih podataka kako bi se stvorio novi digitalni profil koji formalno „ne postoji“. Johnson tvrdi da je ovo danas jedan od najraširenijih oblika krađe identiteta — teško ga je detektovati jer nema stvarne osobe koju treba povezati sa računom.

Prema njegovim tvrdnjama, sintetička prevara čini veliki deo novih prevara prilikom otvaranja računa, značajan je izvor povraćaja na karticama i učestvuje u nastajanju duga. Kada lažni identitet stekne kredit, može služiti za otvaranje računa, uzimanje kredita ili pranje novca, a banke često otkriju prevaru tek kada računi nestanu.

Zašto je ovo opasnije nego ranije?

Automatizacija i tržište „kriminalne usluge“ znače da kriminalac danas ne mora da poseduje tehničko znanje: može kupiti tutorijale, pohađati online kurseve i odmah pokrenuti profitabilne prevare. Operacije su profesionalizovane, skalabilne i često globalne.

Kako se zaštititi: šest praktičnih koraka

• Budi svestan okoline na mreži: pretpostavi da na svakoj platformi postoje prevaranti i pristupi informacijama oprezno.
• Zamrzni kredit za članove domaćinstva: zamrzavanje kredita (credit freeze) može odmah onemogućiti otvaranje novih računa na ime članova porodice.
• Uključi obaveštenja na nalozima: postavi upozorenja za svaku aktivnost na važnim nalozima kako bi odmah uočio sumnjive radnje.
• Kreiraj jake i različite lozinke: ne koristi istu lozinku za više servisa; koristi menadžer lozinki i redovno menjaš pristupe.
• Uključi multifaktorsku autentifikaciju (MFA): kombinovanje MFA sa ostalim merama značajno otežava pristup neovlašćenim osobama.
• Pazi šta deliš na društvenim mrežama: osnovne informacije (datum rođenja, devojačko prezime majke i sl.) mogu poslužiti kao deo socijalnog inženjeringa.

Johnsonova poruka je jasna: pretnje su se razvile i zahtevaju veću budnost i konkretne odbrambene mere. Dok se tehnologija napreduje, i građani i institucije moraju da prilagode svoje bezbednosne navike kako bi umanjili rizik od sofisticiranih, automatizovanih i organizovanih prevara.