IAEA je zatražila od Irana hitne i precizne podatke o zalihama urana obogaćenog do 60% (oko 440,9 kg) i pristup inspektora nuklearnim lokacijama. Rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, Nemačka i SAD; 19 od 35 članica glasalo je za, dok su Rusija, Kina i Niger bili protiv. Iran je kritikovao rezoluciju i ocenio da su okolnosti "daleko od normalnih" nakon napada na zaštićene objekte. IAEA će nastaviti da izveštava o verifikaciji zaliha i implementaciji mera.
IAEA zahteva od Irana hitne i precizne podatke o zalihama urana — 440,9 kg obogaćenog do 60%
Beč — Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zatražila je od Irana da bez odlaganja dostavi precizne informacije o zalihama urana obogaćenog do 60% i da omogući inspektorima pristup nuklearnim lokacijama, saopštili su izvori sa sednice Upravnog odbora u Beču.
Glavne odredbe rezolucije
Rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Sjedinjene Države. Na zatvorenom glasanju 19 od 35 članica podržalo je predlog, dok su Rusija, Kina i Niger bili protiv, 12 država se uzdržalo, a jedna nije glasala. Tekst zahteva da IAEA dobije najnovije podatke o lokacijama, količinama, hemijskim oblicima i nivoima obogaćenja urana, kao i inventare centrifuga i prateće opreme.
Šta je problem
IAEA je u poverljivom izveštaju navela da od juna ne može da verifikuje stanje zalihа urana nakon udara na iranske nuklearne objekte tokom 12-dnevnog sukoba u junu. Prema podacima agencije, Iran trenutno poseduje oko 440,9 kilograma urana obogaćenog do 60% — nivo koji je tehnički relativno blizu oružnim standardima (oko 90%). Direktor IAEA Rafael Grossi je upozorio da ta količina, u slučaju odlučivanja za militarizaciju, može predstavljati materijal za više nuklearnih naprava, ali je naglasio da to ne znači da Iran posjeduje oružje.
Reakcija Irana
Iranski ambasador pri IAEA Reza Najafi oštro je kritikovao rezoluciju, nazvavši je pokušajem neprincipijelnog pritiska i širenja pogrešne slike o situaciji. Najafi je rekao da su okolnosti «daleko od normalnih» jer su neki zaštićeni objekti koji sadrže opasan nuklearni materijal bili napadnuti, te da Iran smatra da ne može nastaviti uobičajenu saradnju dok ne prestanu napadi i dok se ne povrati sigurnosna situacija.
Prekid saradnje i posledice
Iran je prethodno obustavio saradnju sa IAEA nakon rata u junu. Dogovor o obnavljanju inspekcija postignut je početkom septembra između direktora IAEA i iranskog zvaničnika, ali je kasnija ponovna aktivacija međunarodnih sankcija kroz mehanizam "snapback" u okviru rezolucija iz 2015. izazvala novi zastoj u primeni sporazuma.
Mehanizam snapback ponovo je aktivirao šest rezolucija Saveta bezbednosti UN i uvodi niz ograničenja, uključujući restrikcije na obogaćivanje urana. Tekuća rezolucija traži od glavnog direktora IAEA da redovno izveštava Savet o sprovođenju tih mera i o verifikaciji zaliha urana.
Šta sledi
Rezolucija poziva Iran da postupa u skladu sa Dodatnim protokolom iz 2003. godine, koji daje IAEA proširena ovlašćenja za inspekcije, uključujući hitne provere na neprijavljenim lokacijama. Iran je suspendovao primenu tog protokola 2021. u odgovoru na povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Sledeći korak je izveštaj direktora IAEA o stanju verifikacije, koji će biti praćen diplomatskim i političkim reakcijama država članica.
Napomena: U tekstu su navedeni izjave iranskih zvaničnika i podaci IAEA, uključujući ime direktora Rafael Grossi i iranskog ambasadora Reza Najafija.
Pomozite nam da budemo bolji.
