UN usvojio rezoluciju koja oštro osuđuje kršenja ljudskih prava u Severnoj Koreji i poziva na zatvaranje političkih logora

Treći odbor Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju koja snažno osuđuje sistematska, široko rasprostranjena i teška kršenja ljudskih prava u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji (Severna Koreja). Dokument je imao 61 ko-sponzora, među kojima su Južna Koreja i Sjedinjene Države, a usvojen je konsenzusom na plenarnoj sednici odbora.

Rezolucija posebno ističe da neka od kršenja mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti i jasno poziva Pjongjang da poštuje, štiti i ostvaruje sva ljudska prava i osnovne slobode. Takođe zahteva da DPRK odmah zatvori političke logore i bezuslovno oslobodi sve političke zatvorenike.

Južnokorejsko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Seul bio među inicijalnih 41 država koje su ko-sponzorisale rezoluciju, uprkos spekulacijama da bi nova liberalna administracija predsednika Li Dže Mjunga mogla zauzeti oprezniji stav u cilju poboljšanja odnosa sa Pjongjangom. Ministarstvo je naglasilo da će pristup pitanjima ljudskih prava prema Severnoj Koreji ostati pitanje principa i da će Južna Koreja nastaviti međunarodnu saradnju radi unapređenja položaja stanovništva u Severnoj Koreji.

Tokom plenarnog zasedanja, ambasador Severne Koreje pri UN Kim Song oštro je odbacio rezoluciju, nazivajući je «političkim dokumentom motivisanim tendencijom da se naruši dostojanstvo i suverenitet naše države». Predstavnici Kine i Rusije istakli su neslaganje sa pristupom i distancirali su se od konsenzusa, pri čemu je Peking kritikovao «politizovan pristup pitanjima ljudskih prava».

U izveštaju Kancelarije UN za ljudska prava iz septembra navodi se da se situacija u Severnoj Koreji nije poboljšala u poslednjoj deceniji, a u mnogim oblastima je i pogoršana — uključujući sve češće nestašice hrane, rasprostranjen prisilan rad i strogu kontrolu kretanja i slobode govora. Izveštaj i rezolucija pozivaju na veće angažovanje međunarodne i humanitarne pomoći i vraćanje tamošnjeg civilnog i humanitarnog osoblja.

Ove nedelje lider Severne Koreje Kim Džong Un publićno je pohvalio državne bezbednosne snage koje upravljaju sistemom političkih logora — snage koje su često optuživane za brutalne metode represije i mučenja. Bezbednosni aparat i dalje igra centralnu ulogu u očuvanju kontrole vladajuće elite preko nadzora i gušenja protivljenja.

Sjedinjene Države su se, iako nisu bile među prvobitnim ko-sponzorima, naknadno pridružile grupi država koje podržavaju rezoluciju. Među ko-sponzorima su i Australija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Japan. Tekst će biti razmotren na plenarnom zasedanju Generalne skupštine narednog meseca, gde se očekuje konačno izjašnjavanje.

Šta rezolucija znači u praksi?

Rezolucija sama po sebi nema izvršnu moć nad Severnom Korejom, ali predstavlja značajan politički pritisak i međunarodni konsenzus o stanju ljudskih prava u toj zemlji. Pozivi na zatvaranje logora i oslobađanje zatvorenika pojačaće napore nevladinih organizacija i agencija UN da prikupe informacije i pruže pomoć žrtvama, dok će diplomatski pritisak i javna osuda ostati važni alati za zagovaranje promena.

„Ovo je pokušaj da se naruši suverenitet naše države i da se diskredituje njen politički sistem,“ — izjavio je ambasador Kim Song.