Iz „pakla“ u Belu kuću: Bar Kupershtein o 738 dana u zatočeništvu, veri i povratku

Bar Kupershtein, 23-godišnji zaštitar otet s festivala Nova 7. oktobra 2023. godine, proveo je 738 dana u zatočeništvu Hamasa u Gazi. Iako sada deluje vedro i šaljivo, iskustvo koje opisuje kao „pakao“ ostavilo je duboke posledice koje i dalje tretira svakog dana.

Kako je preživeo

Tokom napada ostao je da pomaže ranjenima među gostima — kaže da bi postupio isto i ponovo: „Bio sam zadužen za bezbednost svih partyjevskih gostiju. Da sam pobegao i spasio sebe, a znao da mogu pomoći drugima — ne bih mogao živeti sa sobom.“

U zatočeništvu je, kako objašnjava, preživljavao brojanjem dana: „U glavi brojiš svaki dan, tako ostaješ zauzet.“ Na početku su mu bili povezani oči i bilo mu je zabranjeno da govori, pa je brojanje postalo način da zadrži prisebnost. Dani su se pretvarali u nedelje, mesece, dve godine.

Zlostavljanje i uslovi

Držan je 30 metara pod zemljom sa još pet taoca, u prostoru koji je opisao kao „mali tamni zatvor“. Prisustvovao je tučama, pokušajima pogubljenja, fizičkom i verbalnom zlostavljanju i uskraćivanju osnovnih uslova za život. Posebno je naglasio zaoštravanje nasilja koje je usledilo nakon izjava ministra bezbednosti Itamara Ben Gvira.

„Bilo je trenutaka kada su pokušavali da nas pogube, kada su nas držali gladne, zlostavljali nas — udarcima, fizički i verbalno. Osećaš se kao najjadnija osoba na svetu.“

Veza sa spoljnim svetom i porodica

Jedan od retkih izvora vesti bila je radio-stanica koju je uspeo da namesti — nalazio je izraelske vojne prenose i slušao vesti iz domovine dok je bio zatvoren daleko pod zemljom. To mu je davalo nadu i potvrdu da porodica ne odustaje.

Njegov otac, Tal, nekadašnji volonter-paramedik u United Hatzalah, pretrpeo je tešku povredu i dugo nije govorio, ali je tokom sinaovog zatočeništva uporno radio sa govornim terapeutima i povratio je govor kako bi javno apelovao za oslobođenje sina. Bar ističe koliko mu je to davalo snagu.

Vera kao oslonac

Kupershtein kaže da mu je u zatočeništvu najviše pomogla vera: „Bog mi je dao snagu da budem jak. Iskreno sam verovao i znao da ću izaći živ i zdrav. Svaki dan koji sam ostao živ bio je čudo.“ Dodaje da je pre zatočeništva bio uglavnom tradicionalan, a zatvor ga je dodatno duhovno osnažio.

Povratak i susret u SAD

Nije verovao da će biti oslobođen sve do poslednjeg trenutka, jer je bilo mnogo pregovora koji su propali. Nakon povratka u Izrael, pozvan je u Vašington, gde je, zajedno sa drugim oslobođenim taoцима, imao susret sa američkim predsednikom. Bar je predsednika opisao kao „izaslanika Božjeg“ i izrazio zahvalnost za ulogu koju smatra da je bio presudna u njihovom oslobađanju.

Na pitanje o perspektivi mira, odgovara promišljeno: lično želi mir, ali posle dve godine zatočeništva ne veruje da je moguć s Hamasom, barem u trenutnim okolnostima.

Praćenje posledica

Iako svakodnevno pokazuje vedrinu, priznaje da trauma i dalje utiče na njega: teške misli, problemi sa snom i trenutci kada se ne oseća pravim zadovoljstvom. Trudi se da se okruži podrškom porodice i prijatelja i veruje da će vremenom doći do izlečenja.

Važno je zabeležiti hrabrost i otpornost koju je pokazao — ostao je sa ljudima koje je trebalo da štiti i nije se pokolebao uprkos riziku. Njegova priča istovremeno je i apel na sećanje da iza svakog broja zatočenih stoje porodice koje ne odustaju.