Human Rights Watch tvrdi da su izraelske snage početkom godine prisilno iselile oko 32.000 Palestinaca iz kampova Tulkarem, Nur Šams i Dženin, što predstavlja najveće raseljavanje na Zapadnoj obali od 1967. godine. Organizacija poziva na istrage i procesuiranje političkih i vojnih zvaničnika, navodeći dokaze iz intervjua i satelitskih snimaka o preko 850 oštećenih ili uništenih objekata. Izraelske vlasti tvrde da su racije deo operacije protiv militantnih ćelija i da su neophodne za bezbednost.
Human Rights Watch: Mogući ratni zločini nakon prisilnog iseljenja 32.000 Palestinaca sa Zapadne obale
Human Rights Watch u izveštaju objavljenom u četvrtak tvrdi da su izraelske snage mogle počiniti ratne zločine i zločine protiv čovečnosti kada su početkom godine iz tri izbeglička kampa na severu Zapadne obale prisilno iselile ukupno oko 32.000 Palestinaca.
Ko je optužen i šta se traži
Organizacija poziva na otvaranje istraga protiv najviših zvaničnika izraelske vlade, među kojima su premijer Benjamin Netanjahu, ministar finansija Bezalel Smotrich i ministar odbrane Israel Katz, kao i protiv visokih vojnih komandanata. HRW navodi da, ako se utvrdi odgovornost, oni treba da budu procesuirani, a organizacija takođe predlaže uvođenje sankcija protiv odgovornih.
Šta se dogodilo u kampovima
Prema izveštaju, tokom januarskih i februarskih racija u kampovima Tulkarem, Nur Šams i Dženin, izraelske snage su ulazile u kuće, pretresale i ispitivale stanovnike, a zatim ih raseljavale. HRW opisuje taj događaj kao najveće raseljavanje na Zapadnoj obali od 1967. godine. Mnogi raseljeni su trenutno kod rođaka, u iznajmljenim stanovima ili traže utočište u javnim objektima, dok su neki ostali bez doma jer su im kuće sravnili sa zemljom.
„Dok je globalna pažnja bila usmerena na Gazu, izraelske snage su na Zapadnoj obali počinile ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i etničko čišćenje koje treba istražiti i procesuirati“, izjavila je Nadia Hardman, viša istraživačica za prava izbeglica i migranata u Human Rights Watchu.
Dokazi i tvrdnje
Izveštaj se zasniva na razgovorima sa 31 osobom raseljenom iz pomenutih kampova i na analizi satelitskih snimaka koji, prema HRW, pokazuju da je više od 850 domova i zgrada uništeno ili teško oštećeno. HRW takođe navodi da vlasti nisu objasnile zašto je bilo potrebno iseliti cele zajednice kako bi se ostvarili vojni ciljevi, kao ni zašto je povratak raseljenih onemogućen.
Izraelske tvrdnje
Izraelske vlasti su operacije nazvale „Operacija Gvozdeni zid“ i tvrde da su racije neophodne za suzbijanje militantnih aktivnosti. Vojska je istakla da su tokom operacija demontirani laboratoriji za eksplozive i da je došlo do razmene vatre sa naoružanim grupama. Takođe je saopšteno da su neke zgrade srušene kako bi se omogućilo otvaranje novih pristupnih puteva i olakšalo kretanje trupa.
Humanitarne posledice
HRW navodi da su mnogi raseljeni ostali bez adekvatnog smeštaja i da im nije pružena dovoljna humanitarna pomoć. Izveštaj naglašava razmere društvene i materijalne štete u zajednicama koje su, kako se navodi, istorijski nastanjene izbeglicama i njihovim potomcima od 1948. godine.
Zaključak
Human Rights Watch poziva na međunarodnu istragu i procesuiranje odgovornih ako se dokaže krivična odgovornost. Izveštaj dodatno ukazuje na potrebu hitne humanitarne pomoći za raseljene i transparentnog odgovora o razlozima i ciljevima vojnih operacija u kampovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
