IAEA je usvojila rezoluciju kojom od Irana zahteva hitno dostavljanje podataka o nuklearnom materijalu i pristup za verifikaciju. Rezolucija je prošla sa 19 glasova za, 3 protiv i 12 uzdržanih. Iran je odbacio saradnju po pitanju lokacija pogođenih napadima i zapretio posledicama, dok su raniji pregovori o nastavku inspekcija oslabili nakon aktiviranja mehanizma povratka UN sankcija. Dalji razvoj zavisi od saradnje Teherana i diplomatskih koraka međunarodne zajednice.
IAEA zahteva hitan pristup iranskim nuklearnim lokacijama — Teheran odbacuje
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila je rezoluciju kojom traži od Irana da što pre dostavi informacije o stanju nuklearnog materijala i omogući pristup za verifikaciju navoda u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
Rezolucija je na sastanku Upravnog odbora usvojena sa 19 glasova za, tri protiv i 12 uzdržanih. Protiv su glasale Rusija, Kina i Niger.
Direktor IAEA, Rafael Grossi, dan ranije ponovo je zatražio da iraniske vlasti omoguće inspektorima pristup ključnim lokacijama koje su u junu bile pogođene napadima. Grossi je naveo da su do sada obavljene „nekoliko inspekcija“, ali da inspektori još nisu uspeli da posete mesta udara.
„Nadam se da ćemo moći. Zapravo, moramo ići jer je to deo iranskih obaveza,“ rekao je Grossi otvarajući zasedanje Upravnog odbora.
Iranski ambasador pri IAEA, Reza Najafi, izjavio je posle glasanja: „Bojim se da će rezolucija imati svoje posledice.“ Nije precizirao kakve, uz najavu da će Teheran kasnije objaviti mere.
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi naveo je da Teheran neće sarađivati s IAEA „po pitanju bombardovanih lokacija“ i da će sarađivati samo u vezi sa nuklearnim objektima koji nisu pogođeni, u skladu sa propisima Agencije.
Posledice napetosti između IAEA i Irana kulminirale su nakon sukoba u junu, koji su izbili dan nakon izjave Agencije o neusklađenosti Irana sa međunarodnim obavezama. Sukob je trajao 12 dana i, prema objavljenim podacima, odneo je više od 1.000 života i prouzrokovao velike materijalne štete.
Inspektori IAEA od tada nisu dobili pristup nekim objektima, među kojima su navedeni Fordo i Natanz, iako su mogli da posete druge lokacije. Grossi je početkom septembra u Kairu postigao sporazum sa Araghchijem o nastavku inspekcija, ali je značaj tog dogovora oslabljen nakon što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka aktivirale mehanizam za vraćanje UN sankcija, optuživši Iran za kršenje obaveza — optužbe koje Teheran odbacuje.
Aktiviranje mehanizma „snapback" dovelo je do ponovnog stupanja na snagu šest rezolucija Saveta bezbednosti UN koje se tiču iranskog nuklearnog i balističkog programa, vraćanja određenih ekonomskih sankcija i ograničenja, uključujući privremeno zaustavljanje obogaćivanja urana.
U priopštenjima iz Vašingtona, tadašnji američki predsednik Donald Trump izjavio je da je Teheran navodno otvoren za diplomatsko rešavanje i da su pregovori mogući. Podsećanja radi, 2018. Trump je povukao SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. i uveo oštre sankcije Iranu.
Šta sledi: Rezolucija pojačava pritisak na Teheran da omogući verifikacione posete, ali je sprovođenje uslovljeno političkim koracima obe strane. Ako Iran odbije saradnju, moguće su diplomatske i proceduralne reakcije unutar IAEA i Saveta bezbednosti UN, dok će dalji razvoj događaja zavisiti i od regionalne situacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
