Krátko: U stratosferi iznad Severnog pola odvija se naglo zagrevanje koje slabi polarni vortex i može dovesti do hladnijeg i snežnijeg decembra u delovima Severne hemisfere. Judah Cohen (MIT) upozorava da su ovakvi događaji retki u novembru. Amy H. Butler i Andrea Lopez Lang napominju da poremećaj može trajati mesec dana ili duže, dok manjak satelitskih podataka dodatno otežava prognoze.
Neobično rano poremećaj polarne vortex‑strukture — mogući hladan i snežan decembar
Visoko iznad Severnog pola, u stratosferi — delu atmosfere koji se nalazi iznad oblasti u kojima svakodnevno osećamo vreme — odvija se naglo i neočekivano zagrevanje koje slabi polarni vortex. U narednih 10–14 dana ta promena može da poremeti uobičajene atmosferske putanje i poveća verovatnoću hladnijih i snežnijih uslova u delovima Severne hemisfere tokom decembra.
Šta se dešava?
Polarni vortex u stratosferi funkcioniše kao "zid vetra" koji drži hladan arktički vazduh koncentrisan oko Severnog pola. Kada dođe do naglog stratosferskog zagrevanja (sudden stratospheric warming), temperaturni skok u gornjim slojevima atmosfere može oslabiti ili čak obrnuti smer tih vetrova. Po rečima Amy H. Butler (NOAA), takva oslabljavanja često dovode do toga da se hladan vazduh iz polarnih krajeva spušta južnije — prema Severnoj Americi, Evropi i Aziji.
Zašto je ovo događaj vredan pažnje?
Ovaj poremećaj je neuobičajen po vremenu: meteorolog Judah Cohen (MIT) ističe da su stratosferska nagla zagrevanja ove jačine gotovo nezapamćena u novembru. Iako još nije izvjesno gde će tačno stresti hladni talas, takvi događaji mogu da utiču na vreme u sledećim nedeljama i mesecima — ponekad i do mesec dana dok se atmosferske strukture ne vrate u ravnotežu.
Kako bi mogao da izgleda uticaj na tlo?
Tipičan sled posledica uključuje pojavu grebena visokog pritiska (toplijeg vremena) nad Aljaskom i istovremeno produbljivanje doline ili trougha u mlazu iznad centralnih i istočnih delova Severne Amerike. To može doneti hladnije temperature i više snega u tim regionima. Slično, promenjeni putanje ciklona mogu uticati i na Evropu i delove Azije, ali precizna lokacija i jačina hladnog udara teško se predviđa unapred.
Koliko su prognoze pouzdane?
Stratosferski događaji utiču na vremensku prognozu i mogu poboljšati predviđanja u razdoblju od sedam do deset dana, kažu Amy H. Butler i Andrea Lopez Lang (Univerzitet Wisconsin‑Madison). Međutim, precizno lociranje hladnog udara i njegova jačina zavise od mnoštva faktora i modela atmosferske dinamike.
Problemi sa posmatranjem
Posmatranje stratosfere u velikoj meri oslanja se na satelitske podatke. Andrea Lopez Lang upozorava da se, zbog starenja nekih satelita i promena u programima i finansiranju, dostupnost podataka smanjuje, što otežava pravovremeno i precizno otkrivanje i praćenje ovakvih događaja.
Zaključak: Iako ne postoji garancija za veliki zimski nalet, naučnici prate trenutni poremećaj i upozoravaju na povećanu verovatnoću hladnijih i snežnijih uslova u delovima Severne hemisfere u narednom periodu. Lokalni meteorološki servisi dajeće detaljnije prognoze kako se situacija bude razvijala.
Pomozite nam da budemo bolji.
