Bioceanski koridor u Paragvaju preti da postane koridor za organizovani kriminal

Bivša paragvajska ministarka pravde Cecilia Pérez upozorava da slabo prisustvo države duž paragvajskog dela Bioceanskog koridora može da pretvori novu saobraćajnicu u stratešku rutu za organizovani kriminal kada bude u punom kapacitetu.

Trasa i strateški značaj

Bioceanski koridor je veliki infrastrukturni projekat koji podržavaju Paragvaj, Brazil, Argentina i Čile. U Paragvaju autoput preseca oko 330 milja (približno 530 km), od Carmelo Peralte na granici sa Brazilom, preko retko naseljenog regiona Čako do Pozo Hondo na granici sa Argentinom. Cilj коридора je da poveže brazilski luk Santos na Atlantskom okeanu sa čileanskim lukama Antofagasta i Iquique na Pacifiku, skraćujući vreme transporta i smanjujući troškove izvoza i uvoza.

Bezbednosne zabrinutosti

Pérez ističe da su na ključnim deonicama trase i dalje uglavnom odsutni carinske službe, vojna prisustva, policija i regulatorne agencije, što ostavlja velike bezbednosne praznine u regionu koji već karakteriše slaba državna kontrola. "Cela težina države mora da bude prisutna tamo", rekla je u radio-intervjuu.

"Kada Bioceanski koridor profunkcioniše, rizikujemo da postanemo čvorište organizovanog kriminala i pranja novca." — Cecilia Pérez

Istraga Organizacije za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (Organized Crime and Corruption Reporting Project) dokumentovala je tajne piste i rute krijumčarenja u Čaku koje koriste drogu da bi je iz Bolivije prebacili u Paragvaj, iskorišćavajući izolovanost regiona i ograničen kapacitet organa za sprovođenje zakona.

Koje grupe predstavljaju pretnju

Pérez upozorava na mogućnost da kriminalne grupe sa pacifičke obale konvergiraju sa brazilskim frakcijama koje već deluju u Paragvaju. Navela je primer grupe Los Lobos u Ekvadoru, koja je, po njenim rečima, povezana sa meksičkim Kartelom nove generacije Jalisco (CJNG). Takođe je upozorila na prisustvo brazilskih mreža kao što su Primeiro Comando da Capital (PCC) i Comando Vermelho (CV), koje imaju dokumentovane operacije unutar Paragvaja i koje je paragvajska vlada proglasila terorističkim organizacijama u oktobru 2025. godine.

Posledice po lokalne zajednice i predložene mere

Pérez napominje da će prvi udar osetiti zajednice duž trase: porast nasilja, regrutovanje i pritisak na lokalnu ekonomiju. Ona poziva na hitno jačanje državnog kapaciteta u Čaku kroz postavljanje stalnih kontrolnih punktova, uvođenje unapređene nadzorne tehnologije, bolju međuresornu koordinaciju i strožije mehanizme za otkrivanje i sprečavanje pranja novca.

Dok koridor donosi značajne ekonomske benefite — olakšavajući izvoz govedine, soje i brazilskih minerala ka pacifičkim tržištima — jasno je da bez adekvatne bezbednosne strategije projekat nosi i veliki bezbednosni rizik za čitav region.