Prelom u Vatikanu: žene i ne-kardinali sada mogu voditi upravu Države Vatikana

Papa Leo XIV izmenio je vatikanski zakon kako bi omogućio da žene i ne-kardinali preuzmu najviše upravne funkcije u Državi Vatikana. Odluka sledi nakon imenovanja sestre Raffaelle Petrini (52) za sekretarku-generalnu Guvernerata Vatikana, čije je prvo postavljanje naišlo na pravne nejasnoće zbog ranijeg teksta zakona.

U novom motu proprio promenjena je formulacija člana 8, st. 1 Osnovnog zakona Države Vatikana. Raniji tekst je eksplicitno navodio da je Pontifikalna komisija "sastavljena od kardinala, uključujući predsednika, i drugih članova koje za petogodišnji mandat imenuje Sveti Otac". Novi tekst glasi da se komisija sastoji od kardinala i drugih članova, uključujući predsednika, koje Sveti Otac imenuje na pet godina. Ovom izmenom formalan je put otvoren da i laici, muškarci i žene, budu predsednici komisije.

Raffaella Petrini kao sekretarka-generalna nadgleda ključne administrativne funkcije: Vatikanske muzeje, poštu, budžete, zdravstvenu službu i vatikansku policiju. Pre izmene, njeno prisustvo na nekim sastancima u kojima učestvuju samo kardinali bilo je upitno — naprimjer, nije bila pozvana da iznese izveštaj o ekonomskom stanju pre maja, iako izveštaj obično podnosi predsednik administracije. Novi pravni okvir uklanja tu nedoslednost i omogućava punu funkcionalnost uloge bez ograničenja po statusu kardinala.

U obrazloženju motu proprio dokumenta navodi se da ovaj oblik deljene odgovornosti "čini prikladnim da se konsoliduju određena rešenja koja su do sada razvijena kao odgovor na potrebe upravljanja koje postaju sve složenije i hitnije." Akt je potpisan u sredu, objavljen u petak i stupio je na snagu odmah.

Šta ovo znači:

• Pravna vrata su otvorena za veće učešće laika i žena u vrhu vatikanskih organa.
• Funkcionalna uloga predsednika Pontifikalne komisije više nije striktno vezana za kardinalski čin.
• Promena može ubrzati institucionalne reforme i olakšati rad upravnih tela Vatikana.

Ovaj pomak u praksi i formulaciji zakona smatra se značajnim korakom ka većoj inkluziji u upravljanju državom koja ima međunarodnu ulogu i simbolički značaj unutar Katoličke crkve.