Tim istraživača koristi dron snimke i analizu drevnog polena da bi objasnio misterioznih 5.200 rupa na Monte Sierpeu u dolini Pisko. Rupe, raspoređene u ~60 sekcija, sadrže polen kukuruza, trske i vrbe — što podržava hipotezu o skladištenju i razmeni dobara. Moguća sekundarna funkcija bila bi računovodstvo pod Inka imperijom povezano sa khipu sistemom, ali potrebna su dodatna datiranja i dokazi.
Monte Sierpe — 5.200 rupa koje otkrivaju pijacu i računovodstvo drevnih Anda
U dolini Pisko na jugu Anda prostire se niz od oko 5.200 poravnatih rupa duga gotovo 1,5 kilometara. Lokalitet poznat kao Monte Sierpe („planina zmija“) decenijama je bio predmet nagađanja — od tvrdnji o odbrambenim strukturama do teorija o vanzemaljskom poreklu. Novo ispitivanje dron snimaka i mikrobotanička analiza polena sada daju snažne dokaze koji upućuju na praktičnu, ekonomsku funkciju ovog kompleksa.
Kako su istraživači radili
Autori studije, predvođeni dr Jacobom Bongersom, kombinovali su detaljna vazdušna snimanja sa analizom polenovih zrna pronađenih u rupama. Fotografije iz drona otkrile su da su rupe raspoređene u približno 60 odvojenih sekcija, pri čemu pojedine sekcije pokazuju ponavljajuće obrasce (npr. 12 redova koji naizmenično imaju po sedam i osam rupa).
Dimenzije i sadržaj
Svaka rupa ima širinu između 1 i 2 metra i dubinu oko 0,5 do 1 metra. Analiza drevnog polena identifikovala je useve poput kukuruza, kao i trsku i vrbu — biljke koje su tradicionalno korišćene za izradu korpi. To podržava hipotezu da su u rupe ili u korpe stavljani i razmenjivani poljoprivredni proizvodi i drugi artikli.
„Ne znamo tačno zašto su tu, ali nova podatna pružaju važne naznake i podržavaju testabilne hipoteze o nameni mesta,“ kaže dr Jacob Bongers.
Interpretacije: pijaca i računovodstvo
Istraživači predlažu dvostruku funkciju: prvo kao mesto okupljanja i razmene roba među preinkskim zajednicama Kraljevstva Činča, a kasnije — pod uticajem Inka — kao fizička podrška za sistem računovodstva i prikupljanje tributa. Segmentiran raspored rupa podseća na logiku inkaškog khipu sistema (čvoroviti konopci za beleženje količina), a pronađen je i khipu sa 80 grupa končića u istoj dolini.
Dr Bongers koristi slikovitu paralelu: Monte Sierpe bi mogao funkcionisati kao svojevrsna "Excel tabela" za upravljanje dobrima u okviru većeg političko-ekonomskog sistema. Međutim, autori naglašavaju da je veza između rupa i khipua još hipoteza koja zahteva dodatne analize i preciznija datiranja.
Hronologija i dalje nepoznanice
Rane procene ukazuju da je lokalitet aktivno korišćen pre oko 600–700 godina, verovatno u periodu Late Intermediate (otprilike AD 1000–1400). Prisustvo polena citrusa — vrste unesene tokom kolonijalnog perioda — pokazuje da je mesto bilo u upotrebi i nakon španske konkviste, ali je na kraju napušteno.
Nezavisni stručnjaci ističu da, iako su dokazi iz polena jaki i zanimljivi, potreban je oprez: različite funkcije (pijaca nasuprot računovodstvenom sistemu) imaju različite arheološke implikacije i zahtevaće dodatne dokaze da bi se pouzdano povezale sa ulogom Inka.
Širi značaj
Monte Sierpe je važan primer kako kombinacija novih tehnologija (dronovi) i mikroskopskih analiza može rasvetliti složene aspekte prehispanskih ekonomija. Istraživači takođe naglašavaju potrebu da budu uključene perspektive lokalnih i domorodačkih zajednica kako bi interpretacije bile odgovornije i relevantnije za nasleđe regiona.
Dr Christian Mader: "Predlog da je lokalitet bio pijaca, a potom računovodstveni uređaj za Inke, zanimljiv je i ubedljiv — ali naučni proces zahteva dodatne provere."
Studija je objavljena u časopisu Antiquity, a tim nastavlja s dodatnim radiokarbonskim datiranjima i proučavanjem khipua kako bi testirao moguće numeričke veze između dizajna rupa i inkaškog sistema beleženja količina.
Pomozite nam da budemo bolji.
