Novembarski mikromesec: Mesec na najudaljenijoj tački od Zemlje u skoro 20 godina — rekord važi do 2043.

U novembru je Mesec dostigao jednu od najvećih udaljenosti od Zemlje u prvih nekoliko decenija 21. veka — događaj koji astronomi ponekad nazivaju mikromesec. U trenutku najveće udaljenosti, u 2:46 ujutro, Mesec je bio približno 252 706 milja od centra Zemlje (oko 406 873 km).

Ova vrednost spada među četiri najveće separacije između Zemlje i njenog prirodnog satelita zabeležene u prvoj polovini 21. veka, a slična udaljenost se neće ponoviti sve do decembra 2043. godine.

Razlog promenljivih rastojanja leži u tome što Mesec kruži oko Zemlje po eliptičnoj putanji, ne po savršeno kružnoj. Najudaljenija tačka orbite naziva se apogej, a najbliža perigej. Ekstremi u rastojanju često se javljaju tokom mladog ili punog Meseca, kada su Sunce, Zemlja i Mesec skoro u jednom pravcu — tada Sunčeva gravitacija može blago „istegnuti” ili „stisnuti” orbitu Meseca.

U trenutku apogej-a Mesec je bio otprilike iznad zapadne Australije. Tačka na Zemlji koja je tada bila najdalja od Meseca nalazila se u severnom delu Atlantskog okeana, oko 930 milja jugoistočno od Bermudskih ostrva (približno 1 497 km). Iz te tačke rastojanje do površine Meseca iznosilo je oko 255 600 milja (oko 411 434 km).

Važno je napomenuti da ovaj „mikromesec” ne znači dramatičnu promenu u izgledu Meseca za posmatrače na Zemlji — događaj se dogodio blizu mladog Meseca, pa nije bio lako vidljiv golim okom. Ipak, to je zanimljiva ilustracija kako orbite i gravitacioni uticaji oblikuju kretanje našeg najbližeg nebeskog suseda.

Šta to praktično znači?

Za većinu ljudi efekti ovakvih udaljenosti su gotovo neprimetni: plima i oseka dobijaju male varijacije, dok noćno nebo ne pokazuje vidljive razlike. Za astronome i zaljubljenike u astronomiju, međutim, ovakvi događaji su prilika za merenja i podsećanje na dinamiku Sunčevog sistema.