Retki ginkgo‑zubni bradati kitovi prvi put zabeleženi živi — istraživači uzeli DNK strelicom iz samostrela

Nakon višegodišnje potrage, naučnici su prvi put uživo zabeležili i fotografisali retku vrstu bradatih kitova poznatu kao ginkgo‑zubni bradati kit (Mesoplodon ginkgodens) u vodama uz obalu Meksika. Otkrivanje je rezultat kombinacije akustičkog nadzora, dugotrajnog terenskog rada i direktnih zapažanja na moru.

Potraga je započela kada su u Severnom Pacifiku zabeleženi neobični eholokacioni impulsi. Istraživači su od 2020. sistematski tražili izvor signala, a u junu 2024. prvo su uočili pojedinačnu životinju, a nekoliko dana kasnije i malu grupu koja je uključivala ranjenog mužjaka i ženku s mladunčetom.

Vizuelno razlikovanje vrsta bradatih kitova je teško, pa tim nije mogao sa sigurnošću odrediti vrstu samo gledanjem. Da bi potvrdili identitet, prikupili su uzorak kože i masnog tkiva pomoću biopzijske strele ispaljene iz samostrela. Strela je iz tela kitova izvukla vrlo mali čepić tkiva (veličine otprilike gumice na kraju olovke); životinja nije zadobila ozbiljnu povredu, a uzorak je korišćen za genetsku analizu.

„Bradati kitovi su među najvećim, a ipak najmanje poznatim sisarima na planeti,” rekao je dr Robert Pitman, koautor studije i saradnik Marine Mammal Institute pri Oregon State University. „Uzbudljivo je da i danas otkrivamo velike vrste koje ranije nisu viđene uživo.”

„Uzorak je bio dovoljan da nas uveri u identitet — iako nam je oblast bila neočekivana, rezultati DNK potvrdili su da se radi o Mesoplodon ginkgodens,” - izjavila je Elizabeth Henderson, vodeća autorka istraživanja.

Tim je tokom šest terenskih susreta dokumentovao kitove teleskopskim posmatranjem, fotografijama i hidrofonskim snimcima. Jedan primerak prišao je brodu na oko 20 metara, što je omogućilo sigurno uzimanje biopsije. Istraživači su naglasili da su ovakve biopsije uobičajena i široko prihvaćena metoda za dobijanje DNK i zdravstvenih podataka kod kita i delfina.

Ginkgo‑zubni bradati kitovi dobijaju ime po obliku muških zuba koji podsećaju na list ginkgo biljke; ti zubi se kod mužjaka iskazuju kao mali „tusci” koje ne koriste za ishranu, već za borbe oko pristupa ženki. Ova vrsta se hrani usisavanjem malih sipina i riba, pa im zubi nisu neophodni za hranjenje. Zabeležene su i ožiljke od ugriza cookiecutter ajkula — mali kružni ispadi kože koje izaziva ova vrsta ajkule.

Rad je objavljen elektronski 28. jula u časopisu Marine Mammal Science (štampano izdanje predviđeno za januar 2026.). Istraživači, među kojima su Elizabeth Henderson, Robert Pitman, Gustavo Cardenas i Jay Barlow, sada planiraju dalja traganja za drugim retkim vrstama bradatih kitova, uključujući Perrinovog bradatog kita (Mesoplodon perrini), koji je do sada poznat gotovo isključivo iz nasukavanja.

Jedan od ključnih ciljeva sledećih istraživanja je povezivanje jedinstvenih akustičkih signala sa konkretnim vrstama. Kada se pozivi svake vrste dokumentuju, moguće je koristiti pasivni akustički monitoring (vučeni hidrofoni, plutajuće stanice i sl.) kako bi se mapirala rasprostranjenost, procenio broj jedinki i utvrdila ranjivost tih kitova na ljudske aktivnosti, naročito visokoplinstrofa ribolov i sonar.

Ovo otkriće proširuje znanje o rasprostranjenosti Mesoplodon ginkgodens i potvrđuje kako uporna kombinacija akustike i terenskog posmatranja može otkriti skrivene morske vrste.