Volodimir Zelenski upozorava da Trampov 28-tačkast mirovni plan može da prekine vojnu podršku SAD i prisili Ukrajinu na teritorijalne ustupke. Plan, koji su SAD i Rusija pripremile bez punog učešća Kijeva i Evrope, izazvao je oštre kritike u Evropi. Putin je potvrdio prijem nacrta i rekao da može poslužiti kao osnova za mir, dok Zapad insistira da nikakav sporazum ne sme biti nametnut Ukrajini. Ukrajina i njeni saveznici rade na protivpredlogu i traže održive bezbednosne garancije.
Zelenski upozorava: Trampov 28-tačkast plan ugrožava partnerstvo sa SAD i stavlja Ukrajinu pod pritisak
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi 28-tačkast mirovni predlog koji promoviše američki predsednik Donald Trump mogao da dovede do prekida vojne podrške SAD i da prisili Kijev na teritorijalne ustupke koji bi ugrozili suverenitet zemlje.
Šta predlaže plan i kakav je pritisak
Prema objavljenim informacijama, plan sadrži niz uslova koje Ukrajina ocenjuje kao prelazak preko svojih „crvenih linija“. SAD su navodno postavile rok za prihvatanje predloga do narednog četvrtka i upozorile da bi, ukoliko Kijev odbije, mogle obustaviti snabdevanje oružjem i obaveštajnim podacima.
Zelenski: dignitet i sloboda nisu na prodaju
„Sada je jedan od najtežih trenutaka naše istorije. Neću izneveriti interese Ukrajine. Boriću se 24/7 da bar dve tačke iz plana ne budu zaboravljene – dostojanstvo i sloboda Ukrajinaca,“
Zelenski je najavio da će Ukrajina ponuditi sopstvene alternative i da će pregovarački timovi raditi neprekidno kako bi osigurali „pravi i dostojanstven mir“.
Reakcije saveznika i kritike
Glavne evropske prestonice – Velika Britanija, Nemačka i Francuska – odbacile su ključne odredbe koje predviđaju ustupke Ukrajine, posebno oko statusa Donbasa i Krima. EU zvaničnici, među kojima je i Kaja Kallas, jasno su poručili da ništa o Ukrajini ne može biti dogovoreno bez ukrajinskog pristanka i da Rusija nema pravo na teritorijalne ustupke od zemlje koju je napala.
U javnim izjavama, evropski lideri najavili su koordinisane diplomatske razgovore, uključujući neformalne sastanke na marginama samita G20.
Stav Kremlja i Vladimir Putin
Predsednik Vladimir Putin potvrdio je prijem nacrta i ocenio da on „može predstavljati osnovu“ za rešenje, dok je istovremeno zapretio mogućnošću daljeg teritorijalnog osvajanja ako Kijev odbije predlog. Ruske tvrdnje o kompletnim zauzećima gradova, kao što je Kupjansk, osporene su od strane Kijeva.
Ko stoji iza nacrta i ključne kontroverze
Nacrt je, prema izvorima, oblikovan uz učestvovanje američkih i ruskih pregovarača, uključujući ime Stevea Witkoffa i ruskog ekonomskog izaslanika Kirilla Dmitrijeva. Kritičari ukazuju da plan sadrži stavke koje bi ograničile veličinu ukrajinske vojske, zabranile određene vrste naoružanja i predviđale ustupke teritorija pod kontrolom Rusije — što bi dugo trajno promenilo bezbednosni poredak u Evropi.
Humanitarni i bezbednosni kontekst
Istovremeno, sukobi na terenu donose ljudsku cenu: grad Ternopil pretrpeo je žestok raketni udar u kojem je stradalo više desetina civila, dok se borbe za strateške tačke nastavljaju. Upravo takve okolnosti utiču na procenu ukrajinskog rukovodstva da li je moguće prihvatiti bilo kakav kompromis.
Šta sledi
Ukrajina radi na sopstvenom protokolu kao kontra-predlogu uz podršku ključnih evropskih saveznika. Mogućnost nametanja bilo kakvog sporazuma bez konsenzusa Kijeva ocenjena je od strane zapadnih lidera i međunarodnih institucija kao neprihvatljiva. Diplomatske napore prate žustre političke debate u SAD, Evropi i unutar samog Kijeva.
Zaključak: Predlog koji istovremeno nudi obustavu neprijateljstava i velike teritorijalne ustupke predstavlja istorijsko i političko iskušenje za Ukrajinu i njene saveznike. Ishod pregovora zavisiće od toga da li će pritisci i procene na frontu naterati Kijev na kompromis ili će Zapad uspeti da ponudi održive garancije bez nametanja ponižavajućih ustupaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
