Avi Loeb primetio je da HiRISE snimak međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS prikazuje mlazove usmerene u pravcu kretanja, a ne prema Suncu, što se razlikuje od ranijih Hubble zapažanja. NASA naglašava da trenutni dokazi ukazuju na to da je objekat verovatno prirodni, iako neobičan, komet. Najbliži prolazak pored Zemlje zakazan je za 19. decembar, kada će dalja posmatranja pomoći da se utvrdi poreklo mlazova.
Harvardski astronom uočio neobične mlazove na HiRISE snimku međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS
Ranije ove nedelje NASA je objavila dugo očekivane snimke međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS. Jedan kadar, snimljen HiRISE kamerom na Mars Reconnaissance Orbiteru, prikazuje objekat kao "mutnu belu kuglu" — oblak prašine i leda poznat kao koma — koji je osvetljen Suncem.
Slika je snimljena sa približno 19 miliona milja udaljenosti, uz rezoluciju od oko 19 milja po pikselu, što je do sada najbliži pogled na objekat.
Šta je sporno
Harvardski astronom Avi Loeb, koji je ranije iznosio hipoteze o mogućem tehnološkom poreklu objekta, primetio je da mlazovi koji izlaze iz 3I/ATLAS deluju usmereno u pravcu kretanja objekta, a ne prema Suncu — što se razlikuje od ranijih tumačenja Hubble podataka.
"Lako je objasniti mlaz koji se prostire prema Suncu kao posledicu osvetljavanja džepova leda sunčevom svetlošću, ili mlaz koji se prostire od Sunca usled zračnog pritiska ili solarnog vetra," napisao je Loeb. "Ali mnogo je teže objasniti mlaz koji se prostire normalno na pravac od Sunca i ispred objekta."
Loeb sugeriše da takav kontrintuitivan oblik mlaza može, u teoriji, biti i "tehnološki potpis" — na primer sistem koji osvetljava ili razbistrava put kako bi zaštitio hipotetički tehnološki objekat od mikrometeorita.
Stav NASA i naredni koraci
NASA je saopštila da je dostupna evidencija u najvećoj meri u prilog prirodnom objašnjenju: 3I/ATLAS se ponaša kao veoma neobičan komet. Amit Kshatriya, zamenik administratora NASA, otvoreno je odbacio teorije sa margine tokom javnog saopštenja, ali agencija još nije objavila potpunu, detaljnu analizu HiRISE podataka.
Objekt će proći najbliže Zemlji 19. decembra, što će omogućiti naredni krug posmatranja sa teleskopima na zemlji i u svemiru. Takva posmatranja mogu izmeriti sastav, brzinu i masu mlazova, što će pomoći da se razriješi da li su mlazovi posledica prirodnih džepova leda ili nečega drugačijeg.
Većina astronoma ostaje oprezna: neobični podaci zaslužuju dalju analizu, ali do dokaza koji bi podržali tehnološko poreklo ostaje velika skeptičnost. Kako je često ponavljano u nauci, za izuzetne tvrdnje potrebni su i izuzetni dokazi.
Pomozite nam da budemo bolji.
