Zapadni lideri: Američki 28-tačkani mirovni plan za Ukrajinu može biti osnova — ali zahteva dodatni rad

Zapadni lideri okupljeni uz marginu samita G20 u Johanesburgu ocenili su da inicijalni američki nacrt mirovnog plana za Ukrajinu od 28 tačaka sadrži važne elemente, ali da predstavlja osnovu koja zahteva dodatni rad i preciziranje.

U zajedničkoj izjavi predstavnici Evropske unije, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Kanade, Holandije, Španije, Finske, Italije, Japana i Norveške naglasili su da mirovni okvir ne sme biti nametnut preko leđa pogođenih zemalja i podsetili da granice ne smeju biti menjane upotrebom sile.

Šta sadrži nacrt? Prema verziji dokumenta koju je učinio javnim jedan ukrajinski opozicioni političar i čiju je autentičnost potvrdio američki zvaničnik, nacrt navodno predviđa ustupke koje bi podrazumevale gubitak kontrole Ukrajine nad delovima Donbasa i Krima, kao i odricanje od cilja članstva u NATO. Dokument nudi ograničene bezbednosne garancije za Kijev i sadrži mnoge od Moskvinijih prethodnih zahteva.

Tekst je izazvao alarm u Kijevu i drugim evropskim prestonicama. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da njegova zemlja ne sme da bude primorana na neodrživa ustupanja i da bi mogla biti suočena sa teškim izborom između odbrane suvereniteta i očuvanja međunarodne podrške.

Nemački kancelar Fridrih Merz istakao je na sastanku da „ratove ne mogu završavati velike sile preko leđa onih na koje utiču” i zatražio čvrste garancije za bezbednost Ukrajine. U zajedničkoj izjavi zapadni lideri su posebno izrazili zabrinutost zbog predloženih ograničenja ukrajinskih oružanih snaga koja bi mogla ostaviti zemlju ranjivom na buduće napade.

Američki predsednik je u više navrata rekao da SAD predlažu plan i da očekuju odgovor Kijeva. Izjave u kojima je sugerisao rok za odluku i da „na kraju mora da prihvati nešto” izazvale su polemiku i dodatno zabrinule ukrajinsko rukovodstvo.

Reakcija Rusije i naredni koraci
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je da je Moskva primila tekst nacrta preko postojećih kanala komunikacije sa SAD i ocenio da dokument „može predstavljati osnovu za konačan sporazum”, ali je takođe naveo da s Rusijom tekst nije raspravljen na suštinski način i da Kijev zasad nije dao pristanak.

U međuvremenu su najavljeni razgovori između ukrajinskih i američkih izaslanstava u Švajcarskoj, a planirano je i da u pregovorima u Ženevi učestvuju predstavnici više evropskih zemalja. Među učesnicima sa ukrajinske strane pomenuti su šef kabineta predsednika Andrij Jermak i Rustem Umerov, koji je najavio konsultacije visokih zvaničnika Ukrajine i SAD o parametrima mogućeg mirovnog sporazuma.

Dok traju konsultacije, evropski saveznici pozivaju na oprez i upozoravaju da se ne žuri sa finalizacijom rešenja koje bi moglo ugroziti suverenitet i odbrambene sposobnosti Ukrajine. Slučaj pokazuje koliko je teško uskladiti različite interese velikih sila, regionalnih igrača i samih Ukrajinaca u potrazi za održivim mirom.

Ključne tačke: nacrt od 28 tačaka je osnov za pregovore, ali zahteva dodatne garancije za Ukrajinu; granice ne smeju biti menjane silom; pregovori se nastavljaju u Švajcarskoj i Ženevi.