G20 u Južnoj Africi: Deklaracija o kritičnim mineralima, dugu i klimatskom finansiranju

Vođe zemalja G20 na samitu koji je prvi put održan na afričkom kontinentu usvojile su deklaraciju koja stavlja akcenat na pristup kritičnim mineralima, smanjenje nejednakosti, reformu međunarodnih finansija i ubrzano povećanje klimatskog finansiranja. Predsedavanje Južne Afrike nosilo je moto „Solidarnost, jednakost, održivost”. G20 okuplja 19 zemalja i dve regionalne organizacije — Evropsku uniju i Afričku uniju — i obuhvata približno 85% svetskog BDP-a.

Ključni minerali

U deklaraciji se ističe potreba za zaštitom globalnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralima od poremećaja izazvanih geopolitičkim tenzijama, jednostranim trgovinskim merama koje nisu u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, pandemijama i prirodnim katastrofama. Naglašeno je da su ti minerali, koji su u bogatim nalazištima u Africi, ključni za energetsku tranziciju i proizvodnju elektronskih uređaja, solarnih panela i elektromobila.

Dokument prepoznaje zabrinutost zbog dominacije određenih zemalja u lancima snabdevanja i podržava pojačano istraživanje i eksploataciju resursa u zemljama u razvoju — uz napomenu da iskorišćavanje treba da doprinese razvoju i dodavanju vrednosti, a ne samo izvozu sirovina.

Pravedan i trajan mir

Deklaracija poziva na pravedan, sveobuhvatan i trajan mir u sukobima kao što su situacije u Ukrajini, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo i na „Okupiranoj palestinskoj teritoriji”, pozivajući se na Povelju Ujedinjenih nacija. Lideri su pozvali države da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile koja narušava teritorijalni integritet i suverenitet drugih država. Na marginama samita vođene su intenzivne diplomatske aktivnosti kako bi se razmotrila moguća rešenja za otvorena međunarodna pitanja.

Nejednakost i međunarodne finansije

Južna Afrika je borbu protiv nejednakosti stavila u centar svog predsedavanja; predsednik Cyril Ramaphosa naručio je stručni izveštaj i podržao uspostavljanje međunarodnog panela za razmatranje raspona bogatstva. Iako deklaracija nije u potpunosti prenela sve preporuke iz tog izveštaja, naglašava imperativ rešavanja razlika u bogatstvu i razvoju unutar i između država.

Lideri su podržali napore za reformu međunarodnih finansijskih sistema kako bi se zemljama sa niskim prihodima olakšalo nošenje sa dugom koje ugrožava ulaganja u infrastrukturu, otpornost na katastrofe, zdravstvo i obrazovanje. Tražena je veća transparentnost kreditora, uključujući privatni sektor, podržana je revizija uloge Međunarodnog monetarnog fonda i rad na uspostavljanju globalnih minimalnih poreza. Navedeno je i da je jezik deklaracije o oporezivanju najbogatijih bio blaži nego u prethodnim izjavama G20.

Klima

U tekstu deklaracije, usaglašenom istog dana kada su u Brazilu završeni klimatski pregovori COP30, izražena je potreba za brzim i značajnim povećanjem klimatskog finansiranja — sa nivoa milijardi na nivo biliona iz svih izvora. Posebno je istaknuta nejednakost u pristupu energiji, naročito u Africi, i pozvani su napori za povećanje, smanjenje rizika i diversifikaciju ulaganja u održive energetske tranzicije.

Vođe su se obavezale da će podržavati razvoj sistema ranog upozoravanja za one najugroženije klimatski izazvanim katastrofama, uz napomenu da su najpogođenije zemlje često one najmanje razvijene. Tekst je, međutim, izostavio eksplicitnu formulaciju o faznom prestanku upotrebe fosilnih goriva.

Zaključno, deklaracija šalje poruku da su pristup resursima, otplata duga i klimatska sredstva neraskidivo povezani, posebno za zemlje u razvoju i afričke države koje imaju potencijal da igraju ključnu ulogu u zelenoj tranziciji ukoliko se fokus preusmeri na dodavanje vrednosti i pravednu raspodelu koristi.