Šta bi moralo da se dogodi da Nicolas Maduro odstupi? Stručnjaci: Mnogo toga

Nicolas Maduro suočen je sa snažnim pritiscima: nagrada od 50 miliona dolara za glavu, izvještaji o aktivnostima CIA u Karakasu i prisustvo američkih snaga u regionu, kao i međunarodno osporavanje njegove samoproklamovane pobede na izborima 2024. Stručnjaci saglasno tvrde da je malo verovatno da će Maduro dobrovoljno napustiti vlast bez jasnih garancija za bezbednost i imunitet. Mogući ishodi su pregovori koji bi sačuvali politički prostor čavizma, egzil ili smena pod pritiskom unutar režima — ali nijedan nije jednostavan.

Mogući scenariji i prepreke

Jedna od glavnih prepreka za miran odlazak je strah ljudi iz vrha režima od hapšenja ili izručenja, posebno u Sjedinjenim Državama. Dodatno, ranije etiketiranje organizacija povezanih sa državnim strukturama kao terorističkih (kako je u jednom trenutku navedeno) otvara pravne i bezbednosne rizike koji otežavaju pregovore o bezbednom odlasku.

S druge strane, opozicija i međunarodni akteri razmatraju različite varijante: direktan pritisak spolja, diplomatske pregovore o tranziciji, ili pokušaj izmena unutar vojne i političke elite koje bi naterale Madura da prihvati egzil. Međutim, stručnjaci upozoravaju da uklanjanje jedne figure ne mora razbiti mrežu interesa koja održava sistem.

Šta kažu sagovornici iz Venecuele i analitičari

Elias Ferrer, konsultant iz Karakasa pri Orinoco Research, ističe da su Maduro i njegovi saradnici svesni rizika od hapšenja ili izručenja, pa stoga neće lako razmeniti vlast bez sigurnih garancija.

‘SAD su jedna od retkih zemalja koja, ako im se zamerite, može da vas prati do kraja sveta. Suočavaju se sa vrlo realnom opasnošću’, kaže Ferrer.

Delcy Rodríguez, potpredsednica Venecuele, u javnim nastupima ponavlja da država neće pokleknuti pred spoljnim pritiscima i da je reč o ‘istorijskom trenutku’ za narod i režim.

‘Ovaj narod se neće predati, ne može biti ucenjen’, izjavila je Rodríguez na kulturnom događaju u Karakasu.

David Smilde, profesor i stručnjak za Venecuelu, upozorava da je čavizam, kao politički pokret, ugrađen u strukture vlasti i društva. Po njegovom mišljenju, da bi bilo kakva tranzicija bila održiva mora postojati plan koji omogućava opstanak čavizma kao političke snage i sprečava progon pristalica režima.

Brian Fonseca, profesor sa Floride, ocenjuje da bi egzil u državama poput Rusije mogao biti realistično rešenje za Madura, ali samo ako se pojavi snažan pritisak iz vrha vojske i političkog aparata.

Ferrer, međutim, smatra da mnogi u vrhu režima ne žele egzil: umesto toga žele garantovano mesto u ekonomskom vrhu i sigurnost u odnosu sa novom garniturom koja bi preuzela kontrolu nad oružanim snagama.

Zašto uklanjanje Madura ne znači kraj režima

Analitičari napominju da sistem oko Madura čine mnogi akteri koji profitiraju od postojećeg stanja. Čak i ako se ukloni predsednik, mreža interesa — u vojsci, državnim organima i ekonomiji — može ostati netaknuta. Zbog toga bi stvarna promena zahtevala dublje reforme i razjašnjenje ko će garantovati bezbednost i imunitet onima koji bi se povukli.

Uprkos pritiscima i simboličnim pobedama opozicije, poput međunarodnih priznanja i nagrada njenih lidera, perspektiva mirne i potpune promene vlasti u kratkom roku ostaje neizvesna.

Zaključak: Da bi Maduro odstupio bez krvoprolića ili haosa, potrebna je kombinacija unutrašnjeg pritiska, međunarodnih garancija i političkih rešenja koja bi sačuvala elemente čavizma i ublažila strahove elita. Bez toga, promena ličnosti na čelu države verovatno neće razmontirati širu mrežu moći koja održava režim.