Vašington je najavio mogućnost pregovora oko američkog 28-tačkastog plana za okončanje rata u Ukrajini pred susret u Ženevi. Plan predviđa teritorijalne ustupke, smanjenje ukrajinske vojske i zabranu pristupa NATO-u, što je izazvalo protivljenje Kijeva i zabrinutost evropskih saveznika. U Ženevi će učestvovati delegacije Ukrajine, SAD i evropskih partnera, dok Moskva tada nije potvrdila prisustvo. Ključno pitanje ostaje kako uskladiti bezbednosne garancije i teritorijalni integritet.
SAD otvorile prostor za pregovore oko 28-tačkastog plana za Ukrajinu — ključne tačke i reakcije pre razgovora u Ženevi
SAD: postoji prostor za pregovore
Vašington je pred sastanak u Ženevi najavio da postoji mogućnost pregovora oko američkog 28-tačkastog plana za okončanje rata u Ukrajini, uprkos oštrim reakcijama Kijeva, evropskih saveznika i dela američkih zakonodavaca.
Šta predviđa plan
Prema objavi, plan sadrži 28 tačaka koje, između ostalog, podrazumevaju teritorijalne ustupke Ukrajine, smanjenje njenih oružanih snaga i obavezu da se ne pridruži NATO-u. Predsednik Donald Trump je rekao novinarima da to nije konačna ponuda i da se nada da će nasilje biti zaustavljeno „na jedan ili drugi način“. Predlog su predsednikovi predstavnici opisali kao "okvir" za dalja razgraničenja i pregovore.
Reakcije i neslaganja
Ukrajina traži izmene nacrta i saopštila je da predlog prihvata neke od ruskih tvrdih zahteva koje Kijev ne može da prihvati bez ozbiljnih posledica po bezbednost. Grupa američkih senatora je tvrdila da je dokument nalik „ruskoj listi želja“, optužbe koje je senatori Marco Rubio demantovao — Rubio je istakao da je predlog američko autorstvo i da je ponuđen kao osnova za dalja pregovaranja.
„Predlog za mir je autorstvo SAD. Nudi se kao snažan okvir za dalje pregovore,“ napisao je senator Marco Rubio.
Ko ide u Ženevu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je delegaciju za razgovore na čelu sa savetnikom Andrijem Jermakom, a u dokumentu se pominje i učešće „predstavnika Ruske Federacije“, iako Moskva tada nije potvrdila prisustvo. Iz SAD su najavili dolazak senatora Rubioa i diplomatskog izaslanika, a u Ženevi će prisustvovati i visoki bezbednosni zvaničnici iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Nemačke i predstavnici EU.
Stavovi evropskih saveznika
Lideri ključnih evropskih zemalja, Kanade i Japana ocenili su predlog kao "osnovu koja će zahtevati dodatni rad". U zajedničkom saopštenju istakli su da granice ne smeju biti menjane silom i izrazili zabrinutost zbog ograničenja ukrajinskih oružanih snaga jer bi ona Ukrajinu mogla učiniti ranjivom na buduće napade.
Francuski predsednik Emmanuel Macron podvukao je da plan sadrži tačke koje treba šire razmotriti — posebno pitanje odnosa Ukrajine prema NATO-u i statusa zamrznutih ruskih sredstava u EU. Britanski premijer Keir Starmer naglasio je važnost čvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu u okviru bilo kakvog dogovora.
Zelenski i Putin
Volodimir Zelenski je rekao da će predložiti alternativne opcije i upozorio na težak izbor pred Ukrajinom, dok je ruski predsednik Vladimir Putin ocenio da nacrt može „postaviti temelje“ za mirni sporazum, ali je i zapretio mogućim dodatnim teritorijalnim koracima ukoliko pregovori propadnu.
Šta očekivati u Ženevi
Sastanak u Ženevi ima za cilj da razjasni pozicije, proveri spremnost svih strana na kompromis i isproba moguće sigurnosne mehanizme. Ključno pitanje ostaje kako uskladiti zahtev za teritorijalnim ustupcima i ograničenjima oružanih snaga sa principom da se granice ne menjaju silom i garancijama bezbednosti za Ukrajinu.
Napomena: Imena zvaničnika i opis uloga su ažurirani radi tačnijeg predstavljanja uloge pojedinih ličnosti u procesu.
Pomozite nam da budemo bolji.
