G20 u Johanesburgu: Ramafosa — zajednički ciljevi prevazilaze razlike, summit okončan tenzijama sa SAD

Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa izjavio je da deklaracija usvojena na samitu Grupe 20 u Johanesburgu odražava „obnovljenu posvećenost multilateralnoj saradnji“ i da pokazuje da zajednički ciljevi svetskih lidera prevazilaze političke razlike.

Ramafosa, domaćin prvog G20 samita održanog u Africi, uspeo je da progura deklaraciju koja se fokusira na globalne izazove – od klimatske krize do globalne nejednakosti – uprkos protivljenju i delimičnom bojkotu SAD.

„Deklaracija je obaveza za konkretne mere koje će poboljšati živote ljudi širom sveta,“ rekao je Ramafosa tokom zatvaranja samita.

Predsednik Brazila, Luiz Inácio Lula da Silva, ocenio je da su G20 i predstojeći klimatski samit COP30 u Brazilu znak da je multilateralizam i dalje živ i pozvao da se odluke što pre sprovedu u delo.

Samit je, međutim, bio obeležen i diplomatskim sporom sa SAD nakon što je domaćin odbio da formalno preda rotirajuće predsedavanje predstavniku kojeg su SAD označile kao nižerangiranog zvaničnika. Južnoafrički zvaničnici to su protumačili kao uvredu za predsedavanje u Johanesburgu.

„Sjedinjene Države su član G20, i ako žele da budu zastupljene, i dalje mogu poslati bilo koga na odgovarajućem nivou,“ izjavio je južnoafrički ministar spoljnih poslova Ronald Lamola. „Radi se o samitu lidera. Pravi nivo je šef države, specijalni izaslanik imenovan od strane predsednika te zemlje ili ministar.“

SAD će preuzeti predsedavanje G20 2026. i najavile su da će naredni samit biti održan u Doralu, na Floridi, u kompleksu koji pripada bivšem predsedniku Donaldu Trampu. Tramp je bojkotovao samit u Johanesburgu, pozivajući se na tvrdnje da južnoafrička vlast proganja belu manjinu — optužbe koje su široko opovrgnute.

Raskol je produbljen i međusobnim optužbama oko poslednjih pokušaja učešća američkih predstavnika, nakon čega je formalan čin primopredaje izostao, ali je Ramafosa izjavio da je predsedavanje simbolično prešlo na SAD.

U međuvremenu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da Ankara razmatra mogućnost uključivanja snaga u međunarodnu stabilizacionu misiju za Gazu. Turska je igrala važnu ulogu u pregovorima o prekidu vatre i bila je među potpisnicima sporazuma postignutog u Egiptu. Na konferenciji za novinare Erdogan je izjavio da napadi u Gazi predstavljaju „genocid“ i da za njih snosi odgovornost izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Iznenađujući potez domaćina bio je ranije objavljivanje deklaracije već prvog dana samita, što je prekršilo uobičajenu praksu da se zajednički dokument objavljuje na kraju razgovora. SAD su se tome protivile, a isto je uradila i Argentina nakon što njen predsednik Havijer Milei nije prisustvovao samitu.

Većina ostalih članica G20, među kojima su Kina, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Japan i Kanada, podržale su deklaraciju. Dokument poziva na veću pažnju prema problemima koji posebno pogađaju siromašne zemlje: finansijsku pomoć za oporavak posle klimatskih katastrofa, mehanizme za olakšavanje duga i podršku tranziciji ka zelenoj energiji.

Samit u Johanesburgu označio je važan trenutak – prvi put G20 na afričkom tlu i intenzivan fokus na pitanja pravednog klimatskog i ekonomskog razvoja, ali i podsetnik koliko politike velikih sila mogu uticati na dinamiku globalne saradnje.