José Antonio Kast je postao glavni favorit drugog kruga predsedničkih izbora u Čileu zahvaljujući kampanji fokusiranoj na bezbednost, migracije i javni red. Predlaže izgradnju jarka dubine tri metra na severnoj granici, pooštravanje deportacija i izgradnju "super-zatvora". Protivnici ga kritikuj u zbog veze sa odbranom Pinochetove ere i potencijalnih autoritarnih tendencija, dok pristalice tvrde da su oštre mere neophodne za zaustavljanje organizovanog kriminala. Drugi krug je 14. decembra.
Jarčevi, „super-zatvori” i oštre mere: Kast vodi Čile ka polarizovanom preokretu
José Antonio Kast, 59-godišnji konservativni političar, postao je glavni favorit predsedničkih izbora u Čileu nakon prvog kruga glasanja, najavljujući oštru politiku prema migrantima i organizovanom kriminalu.
Kast je u centru kampanje postavio teme bezbednosti, migracija i javnog reda, često komunicirajući kroz kratke, profesionalno montirane snimke na društvenim mrežama. Među njegovim najistaknutijim predlozima je izgradnja jarka dubine tri metra duž severne granice prema Boliviji i Peruu, pooštravanje deportacija i podizanje tako nazvanih „super-zatvora” za članove kriminalnih grupa.
Njegov program pogađa strahove građana koji su zabrinuti zbog rasta nasilja i organizovanog kriminala u regionu, a kampanja podseća na slične, tvrđe pristupe koji su se pojavili i u drugim državama Latinske Amerike.
“Čile će izabrati između dva potpuno suprotna modela zemlje”, ističe Eduardo Cader iz konzervativnog think-tanka Foro Madrid, ukazujući na sukob između kontinuiteta levo usmerenih politika i Kastove ponude reda i sigurnosti.
Kast će u drugom krugu, koji je zakazan za 14. decembar, izaći na megdan Jeannette Jari (Jeannette Jara), bivšoj ministarki rada i dugogodišnjoj članici Komunističke partije. Iako je u prvom krugu bila ispred njega, okupljanje centar-desnih snaga oko Kasta čini njegov put do pobede verovatnijim.
Uspon Kasta dolazi nakon perioda političkih potresa u Čileu: pre četiri godine birači su izabrali Gabriela Borica, simbol promena koje su usledile posle masovnih protesta za socijalnu pravdu. Proces ustavne reforme podstaknut tim protestima završio se neuspehom i doprineo je rascepima u levom bloku, što su Kastrini protivnici iskoristili u kampanji.
Analitičari napominju da percepcija nesigurnosti često ima veću političku težinu od statistika. Kako objašnjava Andrés Dockendorff sa Univerziteta Čile, „izbori su, u velikoj meri, o bezbednosti — ne samo o brojkama, već o osećaju građana”, posebno u kontekstu porasta otmica i nasilnih slučajeva koji su zabeleženi u poslednje vreme.
Kritičari upozoravaju da Kastovo insistiranje na tvrdim merama ide ruku pod ruku s njegovom kontroverznom prošlošću. Dugogodišnji branilac režima generala Augusta Pinocheta, Kast se nedavno udaljio od otvorenih pohvala kako bi privukao umerenije birače. Takođe, deo javnosti ističe i porodične veze koje su predmet kontroverzi, pa protivnici vide potencijalnu povratak autoritarnih praksi.
Pristalice, s druge strane, tvrde da su drastične mere jedini način da se zaustavi rast organizovanog kriminala i da se obnovi sigurnost u zemlji. Ako ankete ostanu iste prema danima izbora, Kast bi mogao postati najdesnije orijentisan lider izabran u Čileu od povratka demokratije 1990. godine.
Pred Čileom je ključno pitanje da li će obećanje o strožem redu doneti stabilnost ili produbiti političku i društvenu polarizaciju — pitanje koje će oblikovati narednu eru u zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
