G20 na prekretnici: Multilateralizam pod pritiskom dok svet pravi nove veze

Samit G20 u Južnoj Africi završen je uz snažan apel za očuvanje multilateralizma, ali i uz priznavanje rastućih teškoća u postizanju zajedničkih stavova dok globalna politika postaje sve polarizovanija. Događaj, prvi put održan na afričkom tlu, pokazao je i rastuću ulogu zemalja Globalnog juga i ekonomija u usponu.

Kontekst i glavne teme

U zajedničkoj izjavi lideri su konstovali da se sastanak odvija „u pozadini rastuće geopolitičke i geoekonomske konkurencije i nestabilnosti, intenziviranih sukoba i ratova, produbljivanja nejednakosti, kao i povećane globalne ekonomske neizvesnosti i fragmentacije“. Govorilo se o tome kako G20 može da zadrži relevantnost u svetu koji se reorganizuje.

Upozorenja i pozivi

„Previše zemalja se povlači u geopolitičke blokove ili na bojišta protekcionizma“, upozorio je Mark Carney, kanadski ekonomista i bivši guverner Bank of England.

Carney je dodao: „Ne doživljavamo tranziciju, već prekid.“ Ova ocena odražava zabrinutost da se svetski poredak menja na način koji ugrožava dosadašnje mehanizme saradnje.

Rasprava među liderima

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa ocenio je da se samit održava „u ključnom trenutku“, napominjući da je zajednička deklaracija potvrda posvećenosti multilateralnoj saradnji i nastojanja da se zajednički ciljevi stave iznad razlika.

Francuski predsednik Emmanuel Macron upozorio je da „G20 možda dolazi do kraja jednog ciklusa“ i predložio da se forum u budućnosti više fokusira na strateška ekonomska pitanja, dok je nemački političar Fridrih Merz istakao da je izostanak Sjedinjenih Država — koje su pohod na samit bojkotovale — loša vest, ali da svet stvara „nove veze“ i da se odvija reorganizacija globalnih odnosa.

Brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva branio je vrednost multilateralizma, ocenjujući da događaji poput poslednjeg COP-a i samita u Južnoj Africi pokazuju da je multilateralni pristup "življi nego ikada" i da zajedničke akcije olakšavaju rešavanje globalnih problema.

Šta dalje?

Diskusije na samitu ukazuju na to da bez obzira na raskole i bojkot, postoji snažan interes da G20 ostane forum za dijalog između ključnih ekonomija. Sledeći samit je najavljen za SAD, što dodatno otvara pitanje kako će vođeni bilateralni i regionalni interesi uticati na rad grupe u narednom periodu.

Zaključak: Samit je poslužio kao ogledalo trenutne globalne dinamike — s jedne strane potvrda posvećenosti saradnji, a s druge pokazatelj izazova koje nameću unilateralne politike, regionalne tenzije i rastuće rivalstvo.