Sažetak: U Ženevi se razgovara o američkom 28-tačkastom mirovnom planu koji predviđa dogovor do Dana zahvalnosti i sadrži spornu mogućnost ustupanja teritorije Rusiji. Zelenski nije odbacio plan, ali postavlja ozbiljna pitanja; SAD upozoravaju na prekid obaveštajne i vojne pomoći ukoliko se uslovi ne prihvate. Poreklo dokumenta bilo je predmet kontroverze, ali Stejt department tvrdi da je plan autorstvo SAD uz doprinos obe strane.
U Ženevi pregovori o američkom 28-tačkastom mirovnom planu — sporna pitanja oko teritorijalnih ustupaka
Senator Marco Rubio sastaje se u Ženevi sa predstavnicima Ukrajine i evropskih saveznika kako bi razmotrili američki 28-tačkast mirovni plan koji bi, prema predlogu, trebalo da dovede do kraja rata sa Rusijom. Plan predviđa postizanje sporazuma do Dana zahvalnosti i izazvao je ozbiljne reakcije u Kijevu i među partnerima.
Glavne tačke i kontroverze
Jedna od najspornijih odredbi predloga navodi mogućnost ustupanja delova ukrajinske teritorije Rusiji — opciju koju su ukrajinski zvaničnici ranije odbacili. Predsednik Volodimir Zelenski nije kategorički odbacio plan, ali naglašava da dolazi na pregovore sa nizom ozbiljnih pitanja i primedbi.
Prema predlogu, Sjedinjene Države bi prekinule razmenu obaveštajnih podataka i isporuke oružja ukoliko Ukrajina odbije da prihvati uslove. To je dodatno pojačalo zabrinutost u Kijevu i među saveznicima da bi plan mogao da stavi previše pritiska na Ukrajinu.
„Ukrajinska delegacija danas radi u Ženevi, fokusirana na pronalaženje izvodljivih rešenja za okončanje rata, vraćanje mira i garantovanje trajne bezbednosti“, napisao je predsednik Zelenski na mreži X nakon prve serije sastanaka. Dodao je da se radi dalje kako bi svi elementi plana bili efikasni u ostvarivanju glavnog cilja — prestanka nasilja.
Reakcije ključnih aktera
Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je predlog i ocenio da bi mogao poslužiti kao osnova za konačni mirovni sporazum. S druge strane, poslanik Oleksij Gončarenko izjavio je da želi da bude optimista, ali da je potrebno prepraviti neke delove plana. „Potrebno nam je što pre mir ovde“, rekao je Gončarenko.
U Sjedinjenim Državama izbila je polemika oko porekla dokumenta. Neki članovi Senata tvrdili su da je plan došao preko posrednika i da bi mogao imati rusko poreklo. Ta tvrdnja izazvala je spor tokom senatorovih telefonskih razgovora sa Rubiom dok je on putovao za Ženevu.
Međutim, Bela kuća i Stejt department demantovali su te navode. Senator Rubio kasnije je izjavio da je „mirovni predlog delo SAD“. Portparol Stejt departmenta, Tommy Pigott, objavio je na mreži X: „Ovo je očigledno netačno. Predlog je sastavila administracija SAD uz doprinos i Rusa i Ukrajinaca.“
„Ovaj plan je zamišljen kao početna tačka za dalje pregovore i eventualno potpisivanje konačnog sporazuma“, izjavio je neimenovani viši američki zvaničnik za medije.
Šta sledi
Pitanja oko teritorijalnih ustupaka, sigurnosnih garancija i uslova za nastavak vojne i obaveštajne pomoći ostaju otvorena. Delegacije su u Ženevi kako bi testirale moguće kompromise, ali ishod pregovora i dalje je neizvestan.
Napomena: U tekstu su zadržane izjave ključnih učesnika i zvaničnih izvora. Tekst je prilagođen i lektorisan radi jasnoće i tačnosti iznesenih podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
