Predsednik Južne Afrike Cyril Ramaphosa zatvorio je samit G20 u Johanesburgu i odbio da simbolično preda predsedavanje mlađem američkom diplomati, ukazujući na protokol i nacionalne procedure. Bela kuća je optužila Južnu Afriku za politizaciju predsedavanja, dok je G20 u zaključcima pozvao na borbu protiv klimatskih promena i unapređenje rodne ravnopravnosti. Nekoliko svetskih lidera, među kojima su Si Đinping, Vladimir Putin i Klaudija Šejnbaum, nije bilo prisutno, a mesto održavanja 2026. samita (Trump National Doral) izazvalo je dodatne kontroverze.
Ramaphosa odbio da preda "baklju" mlađem američkom diplomati — napetosti na završetku samita G20
Predsednik Južne Afrike Cyril Ramaphosa zatvorio je dvodnevni samit G20 u Johanesburgu istakavši da je skup predstavljao pobedu za multilateralizam, ali da je bio narušen bojkotom i tenzijama sa Sjedinjenim Državama.
Tokom završnog obraćanja Ramaphosa je rekao:
„Sastali smo se suočeni sa značajnim izazovima i pokazali sposobnost da se okupimo, čak i u vremenima velike teškoće, kako bismo težili boljem svetu.“
Na kraju konferencije predsednik je najavio da će se delegacije „videti ponovo sledeće godine“ u SAD, ali je odbio američki zahtev da simbolično preda predsedavanje G20 mlađem službeniku američke ambasade. Pretoriјa je ponudila da na ministarstvu spoljnih poslova organizuje primopredaju predstavniku SAD, navodeći da bi lično predavanje od strane šefa države američkom vršiocu dužnosti ambasadora predstavljalo kršenje diplomatskog protokola.
Portparolka Bele kuće Anna Kelly optužila je Južnu Afriku da je „odbila da omogući nesmetan transfer predsedavanja G20“ i da je pretorsko predsedavanje ispolitizovano pokušajem izdavanja zajedničke deklaracije lidera, uprkos protivljenju SAD. Ramaphosa i južnoafričke vlasti, s druge strane, tvrde da su postupali u skladu sa procedurama i da su nastojali da održe relevantne teme na dnevnom redu.
Kao deo završnih zaključaka, G20 je naglasio potrebu za intenzivnijim reagovanjem na klimatske promene i za unapređenje rodne ravnopravnosti među članicama. Na skupu su se takođe pojavile reference na politike administracije Donalda Trumpa, uključujući povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma i promene u politikama protiv diskriminacije.
Nekoliko velikih svetskih lidera nije prisustvovalo: kineski predsednik Si Đinping je obično delegirao prisustvo premijeru Li Qiangu, ruski predsednik Vladimir Putin je suočen sa međunarodnim optužnicama i njegov dolazak nije bio moguć, dok meksička predsednica Klaudija Šejnbaum takođe nije bila u Johanesburgu.
Organizacija narednog samita već je predmet pažnje: za 2026. najavljeno je da će G20 biti održan u Trump National Doral Miami golf-resortu, koji je u vlasništvu Trump Organization, što je dodatno izazvalo pažnju i komentare zbog povezanosti mesta održavanja sa privatnim interesima.
Šta znači za međunarodnu politiku
Zbog spora oko procedura primopredaje i različitih pristupa temama kao što su klima i ljudska prava, samit je pokazao podele među velikim silama, ali i spremnost nekih članica da kroz multilateralne forume traže rešenja. Kako će ove tenzije uticati na saradnju u narednom periodu — posebno između SAD i Južne Afrike — ostaje da se vidi.
Pomozite nam da budemo bolji.
