SAD najavljuju izmene plana mira posle kriznih razgovora u Ženevi

Američki zvaničnici kažu da SAD rade na izmenama svog predloga za mir u Ukrajini nakon kriznih razgovora koji su se održali u Ženevi. Pregovori su obuhvatili američku, ukrajinsku i evropsku delegaciju, a cilj promena je "sužavanje razlika" između Kijeva i Vašingtona kako bi se došlo do održivijeg dogovora.

Pregovori u Ženevi

Evropski lideri su, uz podršku Ukrajine, izradili kontra-predlog koji menja nekoliko ključnih tačaka prvobitnog američko-ruskog dokumenta. Taj evropski dokument pokušava da ojača bezbednosne garancije za Ukrajinu dok istovremeno nudi određene ustupke Rusiji pod uslovima koje traže evropski saveznici.

„Mislim da je ovo veoma značajan sastanak i jedan od najproduktivnijih dana u ovom procesu,“ rekao je Marco Rubio posle prvog kruga razgovora.

Ključne tačke spora

• Veličina ukrajinske vojske: Prvobitni predlog SAD i Rusije predviđao je ograničenje ukrajinske vojske na 600.000. Evropski kontra-predlog odbacuje taj strogi limit i predlaže da Ukrajina ne bude ograničavana brojem pripadnika, uz napomenu da danas njene oružane snage broje oko 800.000–850.000 ljudi.
• Prisustvo stranih trupa: Evropski predlog dopušta prisustvo savezničkih snaga na ukrajinskoj teritoriji, dok američko-ruski okvir traži zabranu takvog prisustva.
• Nato-aspiracije: Spor je i pitanje članstva u NATO — američko-ruski predlog stavlja ograničenja na pristupanje, dok evropski dokument ostavlja veću diskreciju članicama Alijanse.
• Teritorijalna pitanja i prekid vatre: Evropljani traže obavezan prekid vatre duž postojeće linije fronta pre nego što se krene u dogovore o razmeni teritorija i predlažu da se sporne tačke rešavaju u fazama uz stroge bezbednosne garancije za Kijev.
• Reintegracija Rusije: Evropski kontra-predlog pominje postepenu reintegraciju Rusije u globalne ekonomske tokove i navodi mogućnost njenog ponovnog uključenja u forum poput G8, ali samo nakon ispunjenja uslova i verifikovanih koraka ka miru.

Vojni i humanitarni kontekst

Pregovorima su prethodili i pratili teški vojni incidenti: u zapadnom Ukrajini pogođena je stambena zgrada u Ternopilju u napadu koji je odneo desetine života i ranio mnoge, dok su prijave o udaru dronovima na elektranu u okolini Moskve dodatno podigle tenzije. Ovi incidenti naglašavaju hitnost postizanja prekida vatre, ali i složenost pronalaženja rešenja koje neće ugroziti ukrajinski suverenitet.

Reakcije i dalji koraci

Ubrzo nakon prometa predloga, pojavile su se i oštrije političke reakcije: grupa evropskih parlamentaraca upozorila je da bi popuštanje Rusiji bilo moralno neprihvatljivo, dok su evropski zvaničnici istakli da u plan mora biti jasno ugrađena uloga EU i poštovanje međunarodnog prava. Predstavnici Ukrajine kažu da trenutna verzija predloga već odražava mnoge njihove prioritete, ali da su potrebna dalja pojašnjenja i garancije.

Delegacije su dogovorile nastavak razgovora u narednim danima kako bi se uklonile preostale razlike i radilo na tekstu koji bi, po mogućnosti, smanjio ljudske patnje, a istovremeno sačuvao bezbednost i integritet Ukrajine.

Napomena: U izveštajima su korišćeni izjave i informacije zvaničnika koji su učestvovali u pregovorima kako bi se verodostojno predstavio tok razgovora i predložene izmene.