Nova studija sa Univerziteta u Oksfordu, objavljena u Evolution and Human Behavior, tvrdi da su ljudi i neandertalci vrlo verovatno razmenjivali poljupce. Istraživači su koristili posmatranja čimpanzi, orangutana i bonoba i bejzovsku modelizaciju da bi utvrdili da je ljubljenje staro oko 20 miliona godina i prisutno među velikim majmunima. Ranija otkrića o zajedničkim oralnim mikrobima dodatno podržavaju mogućnost razmene pljuvačke između vrsta.
Nauka sugeriše: ljudi su verovatno razmenjivali poljupce sa neandertalcima
Ideja da su naši preci imali intimne kontakte sa neandertalcima nije nova — pisac Jean M. Auel je to predstavio već 1980. u romanu „The Clan of the Cave Bear“. Tokom poslednjih decenija taj koncept je dobio naučne osnove: analiza neandertalskog genoma iz 2010. pokazala je tragove neandertalske DNK u genomu modernih ljudi, što ukazuje na međuvrstne kontakte koji su mogli biti posledica romanse, osvajanja ili nasilja.
Nova studija vođena sa Univerziteta u Oksfordu i objavljena u časopisu Evolution and Human Behavior donosi interesantan dodatak toj priči: autori zaključuju da su ljudi i neandertalci vrlo verovatno razmenjivali poljupce.
Metodologija i ključni nalazi
Istraživači su analizirali posmatračke zapise ponašanja savremenih primata — među kojima su čimpanze, orangutani i bonobi — i identifikovali oblike ljubljenja prisutne u tim vrstama. Poljubac su tretirali kao evolutivnu osobinu i primenili bejzovsku (Bayes) filogenetsku modelizaciju kako bi rekonstruisali verovatnoću da su preci velikih majmuna praktikovali ljubljenje.
Modeli ukazuju da je ponašanje nalik poljupcu staro i da je verovatno nastalo pre otprilike 20 miliona godina. Budući da su neandertalci bliski evolutivni rođaci modernih ljudi i viših majmuna, autori smatraju da su i oni verovatno posedovali slične oblike društvene i seksualne komunikacije — uključujući poljupce.
„Verovatno su se ljubili,“ izjavila je Matilda Brindle, vodeća autorka studije. „Ovo istraživanje daje romantičniji ton odnosima između ljudi i neandertalaca, ali takođe podržava ideju da je transfer pljuvačke postojao.“
Ta tvrdnja se nadovezuje na ranija istraživanja koja su pokazala sličnost u oralnim mikrobima između ljudi i neandertalaca — nalaz koji je mogao nastati upravo razmenom pljuvačke.
Zašto je to važno?
Poljubac je društveni i izrazito ranjiv čin koji može pružiti informacije o zdravlju i reproduktivnoj podobnosti partnera. Ako su takvi oblici kontakta postojali između ljudi i neandertalaca, to otvara mogućnost složenijih oblika socijalnih i reproduktivnih interakcija između vrsta nego što se ranije pretpostavljalo.
Uprkos romantičnim zanosima ili popularnim fikcijama, naučni podaci ne isključuju niti romansu niti nasilje kao moguć uzrok genetskog mešanja — verovatno su se događale različite vrste susreta. Studija ne dokazuje pojedinačne incidente, ali proširuje razumevanje ponašanja koje je moglo olakšati razmenu mikroba i genetski tok.
Ovako dopunjene činjenice čine priču o odnosima ljudi i neandertalaca još fascinantnijom, spajajući paleogenetiku, ponašanje primata i evolucijsku biologiju u jedinstvenu sliku prošlosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
