Sažetak: Istraživači su analizirali podatke Pierre Auger opservatorije (2004–2018) u potrazi za događajima sličnim misterioznim uzlaznim radio‑signalima koje je 2016–2018. zabeležila ANITA. Pronađen je samo jedan mogući kandidat, što ukazuje da jednostavno objašnjenje u vidu standardnih uzlaznih pljuštova nije verovatno. Rad objavljen 2025. u Physical Review Letters naglašava potrebu za novim posmatranjima, balonskim misijama i specijalizovanim detektorima.
Tajanstveni radio‑signali nad Antarktikom: nova analiza komplikuje objašnjenje ANITA anomalija
Međunarodni tim istraživača ponovo je otvorio pitanje misterioznih radio‑signala koje je između 2016. i 2018. registrovao NASA‑in balon ANITA iznad Antarktika. Signali su imali neobičnu karakteristiku — izgledalo je da dolaze iz pravca ispod površine leda, tj. da prate uzlaznu putanju, što nije uobičajeno za standardne kosmičke zrake koje dolaze odozgo.
Projekt ANITA (Antarctic Impulsive Transient Antenna) sastoji se od niza instrumenata podignutih na balonu koji beleže radioemisije nastale u atmosferi kada visokoenergijske čestice izazivaju vazdušne pljuštove. Delovi signala zabeleženih tokom misija izazvali su diskusiju jer su imali svojstva koja se teško objašnjavaju u okviru poznatih mehanizama.
Da bi proverili da li se slični događaji javljaju i u drugim nezavisnim merenjima, istraživači su pregledali arhivu podataka Pierre Auger opservatorije za period 2004–2018. Pierre Auger je najveći na svetu detektor kosmičkih zraka i koristi kombinaciju vodom ispunjenih rezervoara na tlu i teleskopa koji prate fluorescenciju u atmosferi. Pošto bi uzlazni pljuštovi koje je ANITA detektovala verovatno prošli pored detektora na površini, tim se oslonio isključivo na teleskopske zapise.
Autori studije su izveli milione računarskih simulacija da bi modelovali i uobičajene silazne pljuštove i hipotetičke uzlazne pljuštove koji bi mogli da objasne ANITA signale. Takav pristup omogućio je rigoroznu procenu verovatnoće da su ANITA događaji posledica stvarnih uzlaznih vazdušnih pljuštova, grešaka u instrumentaciji ili neuobičajenih atmosferskih efekata.
Rezultat pretrage u podacima Auger opservatorije: pronađen je samo jedan događaj koji bi mogao da podseća na anomalije ANITA‑e. Ta velika disproporcija — jedan kandidat u opsežnom skupu podataka naspram nekoliko ANITA događaja — sugeriše da jednostavno objašnjenje u vidu standardnih uzlaznih pljuštova nije verovatno. Ipak, to ne znači da su ANITA signali potpuno nerešivi; ostaju otvorene mogućnosti koje uključuju retke fizičke procese, interakcije visokogenergijskih neutrinoa (naročito tau‑neutrina), ili neidentifikovane instrumentalne i atmosferske efekte.
Reference: rad objavljen 2025. u časopisu Physical Review Letters pod naslovom "Search for the Anomalous Events Detected by ANITA Using the Pierre Auger Observatory".
Autori zaključuju da su potrebna dodatna posmatranja i specijalizovana instrumentacija kako bi se misteriozni signali razjasnili. U planu su nove balonske misije slične ANITA‑i i razvoj detektora posebno dizajniranih za traženje ovakvih pojava, što bi moglo omogućiti direktnu potvrdu ili odbacivanje pojedinih hipoteza.
Ova istraživanja podsećaju nas da priroda još uvek skriva neočekivane fenomene i da su potrebna nezavisna merenja i unapređena tehnologija da bismo razjasnili retke i neobične događaje. Praćenje daljih eksperimenata i analiza biće ključno za razumevanje porekla ANITA anomalija.
Pomozite nam da budemo bolji.
