24. novembra 1974. u Hadaru (Etiopija) Donald Johanson i Tom Gray otkrili su skelet stare oko 3,2 miliona godina poznat kao „Lusi“, pripisan vrsti Australopithecus afarensis. Nalaz je pokazao da je dvonožni hod postojao pre značajnog uvećanja mozga i podstakao potragu za starijim homininima u Africi. Više od 500 primeraka A. afarensis kasnije je pronađeno, potvrđujući složenost ljudske evolucije.
24. novembar 1974. — Otkrivena „Lusi“, fosil koji je promenio shvatanje ljudske evolucije
Pre više od pola veka, 24. novembra 1974. u Hadaru (Etiopija) antropolozi Donald Johanson i Tom Gray pronašli su fragmente fosila koji su ubrzo označeni imenom „Lusi“. Nalaz — delovi lobanje, rebrnog koša, karlice i udnih kostiju — datiran je na oko 3,2 miliona godina i pripisan vrsti Australopithecus afarensis.
Zašto je „Lusi“ značajna?
U trenutku otkrića, to je bio najkompletniji skelet ranog hominina poznat nauci, što je omogućilo detaljnije razumevanje anatomije i načina života naših dalekih predaka. Oblik karlice i donjih ekstremiteta jasno ukazuje na prilagođenost uspravnom hodu, dok istovremeno sačuvani delovi ukazuju i na sposobnost penjana po drveću.
Analize pokazuju da je „Lusi“ imala snažne mišiće nogu pogodne za hodanje i penjanje, ali verovatno nije bila dobar trkač zbog karakteristika tetiva i mišićne građe lista. Postoje i dokazi koji sugerišu moguću upotrebu jednostavnih alata.
„Ime je postalo ikonično,“ rekao je Donald Johanson govoreći o pronalasku koji je značajno uticao na paleoantropologiju.
Uticaj na nauku
Otkriće „Lusi“ pomoglo je da se razreši dugogodišnji spor o tome šta je prethodilo: uspravan, dvonožni hod ili uvećanje mozga. Nalaz male lobanje, ali jasno prilagođene za bipedalizam, podupro je ideju da je bipedalizam nastao pre velikog porasta mozga. Nakon „Lusi“, istraživanja su usmerena ka starijim sedimentima u Africi, što je dovelo do otkrića još starijih hominina, uključujući Ardipithecus ramidus („Ardi").
Tokom decenija, paleontolozi su identifikovali više od 500 fosila A. afarensis iz nalazišta u Etiopiji, Tanzaniji i Keniji, što potvrđuje da je evolucija hominina bila kompleksna i razgranata. Danas se ljudska evolucija često opisuje više kao isprepletena reka nego kao jednostavno porodično stablo.
Otkriće „Lusi“ ostaje jedan od ključnih trenutaka u razumevanju naše prošlosti — ne samo zbog redakog očuvanog skeletnog materijala, već i zbog pitanja koja je otvorilo i istraživačkog talasa koji je usledio.
Pomozite nam da budemo bolji.
