Poletanje kineskih „letećih taksija” nailazi na turbulencije — šta očekivati do 2030.

U predgrađu južnog poslovnog centra Gvangdonga, ovalni bezpilotni aparat kompanije EHang zuji iznad rečne obale — prizor koji podseća na scenu iz naučne fantastike, ali je deo stvarne probe za komercijalne usluge. Kineske vlasti i kompanije intenzivno ulažu u tako zvanu „ekonomiju niskog vazduha”: od dronova za dostavu do eVTOL vozila (električna letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem) koja bi jednom mogla prevoziti putnike.

Gde se razvija i ko predvodi

Gvangdong pokrajina prednjači u razvoju — tu je i proizvođač DJI, koji drži oko 70% svetskog tržišta komercijalnih dronova. Slede bogatiji istočni priobalni regioni kao što su Điangsu i Žeđang. Među lokalnim igračima su EHang, Phoenix Wings (dronsko krilo SF Expressa) i vazdušni odsek XPENG-a pod brendom ARIDGE.

Skala i očekivanja

Poslovanje u niskom vazdušnom pojasu (ispod 1.000 metara) ostvarilo je promet od oko 506 milijardi juana (približno 70 milijardi dolara) u 2023. godini, što je oko 0,4% kineskog BDP-a. Analitičari predviđaju rast do 3,5 biliona juana (oko 490 milijardi dolara) do 2035. godine.

Tehnologija i komercijalna priprema

Kineska Civilna avijacija izdala je odobrenja koja omogućavaju kompaniji EHang da nudi komercijalne usluge sa pilotless eVTOL modelom koji može da dostigne 130 km/h i ima domet do 30 km. EHang planira da prvo krene sa panoramskim letovima i gradi infrastrukturu po gradovima, koristeći krovove tržnih centara, škola i parkova kao terminale.

Glavni izazovi

Baterije i domet: Većina eVTOL rešenja danas ima ograničen let — pojedinačni manji modeli lete 20–30 minuta pre nego što se moraju puniti. To ograničava operativne rute i učestalost letova.

Bezbednost i incidenti: Testiranja nisu uvek protekla bez problema: u septembru su se u jednoj probi sudarila dva XPENG-ova eVTOL-a, pri čemu je jedan zahvatio vatru pri sletanju. Iako nije bilo povređenih, incident je podstakao otkazivanje demonstracija na drugim događajima.

Regulatorni okvir i vazdušni prostor: Manji deo niskog vazdušnog prostora bio je dostupan civilnoj avijaciji (manje od trećine 2023.), dok vojna kontrola većeg dela vazdušnog prostora usporava širu primenu. Vlasti najavljuju pojednostavljenje procedura u određenim regionima i izmene zakona usmerene na razvoj civilnih aktivnosti u niskom vazduhu.

Investicije i tržišni rizici

XPENG ulaže stotine miliona dolara i tvrdi da ima hiljade narudžbina za svoje hibridne koncepte. Ipak, primeri iz inostranstva pokazuju da kompanije lako mogu iscrpeti kapital pre komercijalnog starta — nemački proizvođači Lilium i Volocopter suočili su se sa finansijskim problemima, pri čemu je Volocopter kasnije preuzeo drugi investitor.

Potencijal i izvoz

Stručnjaci ukazuju da, iako je Kina kasnije ušla u segment putničkih eVTOL-ova, već vodi u razvoju malih dronova i infrastrukture niskog vazduha. Prednost je koordinisana politika koja može usmeriti regulatorne, industrijske i akademske resurse. Neke kompanije veruju da su inostrana tržišta, posebno u jugoistočnoj Aziji, veoma zainteresovana i mogu brzo da usvoje tehnologije dostave i niskoletećih usluga.

Zaključak

Put ka komercijalizaciji eVTOL-ova i pune „ekonomije niskog vazduha” ostaje trnovit: potrebni su napredniji baterijski sistemi, sigurnosni standardi, stabilan regulatorni okvir i javno poverenje. Veći pomaci se očekuju oko 2030. godine, pre svega kroz turističke i industrijske usluge, dok će šira upotreba kao gradski taksi verovatno ići postepeno.

Izvori i izjave iznete u tekstu potiču od razgovora sa predstavnicima kompanija, istraživačima i ekonomistima koji prate razvoj niskog vazdušnog sektora u Kini.