Desetine starijih članova pokreta Khulumani Galela već dve godine kampuju ispred Ustavnog suda Južne Afrike zahtevajući reparacije za zločine iz doba aparthejda. Tokom G20 su očekivali pažnju, ali tvrde da ih nijedan zvaničnik nije posetio. Od početka kampanje osam članova je preminulo, a u martu 2024. došlo je do sukoba sa službenicima. Aktivisti ističu da socijalna i rasna nejednakost i dalje ostaje jedan od glavnih problema u zemlji.
Dvogodišnji protest ispred Ustavnog suda Južne Afrike: stariji traže reparacije, vlasti ih ignorišu
Desetine starijih članova pokreta Khulumani Galela već dve godine kampuju ispred Ustavnog suda Južne Afrike na Constitutional Hillu i zahtevaju reparacije za zločine počinjene tokom aparthejda. Tokom održavanja samita G20 u Johanesburgu očekivali su veću pažnju, ali tvrde da ih nijedan zvaničnik nije posetio.
Povod i zahtevi
Protest je započeo u novembru 2023. godine. Učesnici, među kojima su mnogi u sedamdesetim godinama života, traže priznanje patnje, konkretne reparacije i da se reše otvorena pitanja poput repatrijacije posmrtnih ostataka i pravne nadoknade za nasilno preseljene porodice.
Život u kampu i posledice
Njihovi improvizovani šatori od plastike, cerade i kartona stoje na betonu od početka kampanje. Organizatorka Nomarussia Bonase (59) navodi da je osam članova iz prvobitne grupe preminulo od početka protesta. U martu 2024. došlo je do sukoba sa sudskim službenicima u kojima su povređene starije žene.
Bongani Nxumalo (55), bivši gerilac i aktivista koji se suočava sa traumama iz perioda sukoba: „Lideri govore o pravdi, klimi, miru. Ali ovde, na pragu našeg Ustavnog doma, pravda nam deluje nedostižno.”
Primeri ličnih gubitaka iz kamp grupe uključuju Yvonne Makanya (76), koja priseća pretrese svoje kuće tokom aparthejda kada su tražili njenog sina-aktivistu; Phumlu Mpolweni (63), čiji brat umro u egzilu u Ugandi i čije telo želi da repatrijuju; i Danisile Mabanga (63), čija je porodica nasilno iseljena sa farme.
Društveni kontekst
Pokret ističe da, iako su opšti izbori 1994. formalno okončali vladavinu belinske manjine, građanska jednakost i ekonomska pravda ostaju nedostižni za mnoge. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Južna Afrika spada među zemlje sa najizraženijom ekonomskom nejednakošću — najbogatijih 20% drži preko 68% prihoda. Zvanična stopa nezaposlenosti iznosi oko 32%, dok je među belim stanovništvom ispod 10%.
Yvonne Makanya (76): „Nijedan lider nam nije prišao. Nijedan ministar, nijedan zvaničnik nije došao da nam se obrati. Ulaze u Ustavni sud zadnjim vratima jer nas ne mogu pogledati na glavnom ulazu.”
Šta traže i šta se očekuje
Aktivisti zahtevaju da im se priznaju prava, da se pokrenu procesi nadoknade i da vlasti otvore dijalog o konkretnoj politici reparacija. Dok traju kamp i pritisak javnosti, sudska i politička tela se suočavaju sa pitanjem kako uskladiti istorijsku pravdu sa sadašnjim socioekonomskim izazovima.
Ovaj protest je simbol šireg nezadovoljstva koje ukazuje na to da prelazak sa formalne na suštinsku demokratiju zahteva ne samo političke promene, već i ekonomske i društvene mere koje će smanjiti nejednakosti nasleđene iz perioda aparthejda.
Pomozite nam da budemo bolji.
