Ukratko: SAD su u Briselu zatražile od EU da preispita digitalne i zelene regulative kako bi otvorila put za smanjenje američkih carina na čelik i aluminijum. Howard Lutnick je istakao da uravnotežen pristup digitalnim pravilima može podstaći velike investicije i rast BDP-a, dok EU odgovara da njena pravila nisu diskriminatorna i da predstavlja suvereno pravo na zakonodavstvo. Tema trgovine povezana je i sa pitanjima snabdevanja čipovima, retkim zemljama i kineskom prekomernom proizvodnjom čelika.
SAD pozivaju EU da preispita digitalna pravila u zamenu za niže carine na čelik i aluminijum
Sjedinjene Države su u Briselu pozvale Evropsku uniju da preispita svoj pristup regulaciji digitalnog sektora ukoliko želi dogovor o smanjenju američkih carina na izvoz čelika i aluminijuma iz EU. Predstavnici Vašingtona poručili su da su pitanja digitalnih i zelenih regulativa povezana sa trgovinskim ustupcima koje traže od Brisela.
Glavni pregovarači i ključne poruke
Ministar trgovine SAD Howard Lutnick i predstavnik za trgovinu Jamieson Greer sastali su se sa 27 ministara trgovine EU u okviru prvih visokog nivoa razgovora u Briselu od postizanja sporazuma o carinama u julu.
Lutnick je neposredno nakon sastanka jasno povezao digitalna pravila i carine na metale: ako EU želi da Vašington snizi takse na čelik i aluminijum, mora da razmotri svoje pristupe regulaciji tehnologije i zelenim politikama za koje SAD tvrde da nepovoljno utiču na američke firme.
„Naš predlog je da Evropska unija i njihovi ministri trgovine detaljno analiziraju svoje digitalne propise i nastoje da pronađu balans. Ako postignu takav uravnotežen pristup, mi ćemo zajedno sa njima rešavati pitanja vezana za čelik i aluminijum,“ rekao je Lutnick.
Odgovor EU i politički kontekst
Šef EU trgovinske diplomatije Maroš Šefčovič izbegao je direktan odgovor na pitanje da li su digitalna pravila „crvena linija“, ali je naglasio da mere EU nisu diskriminatorne i da su rezultat evropskog suvereniteta u zakonodavstvu.
Portparol Evropske komisije podsetio je da se pravila primenjuju unutar EU i jednako na sve kompanije, bez obzira na poreklo. Istovremeno, američka administracija je u prošlosti oštro kritikovala pojačani evropski pravni okvir prema velikim tehnološkim kompanijama — primer za to bila je reakcija na visoku novčanu kaznu izrečenu Googleu.
Šira pitanja: čipovi, retke zemlje i kineska prekomerna proizvodnja
Pored bilateralnih trgovinskih tema, razgovori su obuhvatili i zajedničke izazove kao što su pristup retkim zemljama, snabdevanje čipovima i globalna proizvodnja čelika. Danski ministar Lars Loke Rasmussen, čija zemlja drži rotirajuće predsedavanje EU, naglasio je potrebu za koordinacijom protiv kineske prekomerne proizvodnje.
Brisel je u oktobru najavio udvostručavanje tarifa na strani uvoz čelika kako bi zaštitio domaću industriju od niskotarifnog kineskog izvoza. EU zagovara i formiranje šire „metalske alijanse“ sa SAD kako bi zajednički odgovorili na problem viška kapaciteta u industriji.
Uticaj na Evropu
Prema industrijskim podacima, Kina je prošle godine proizvela više od polovine svetskog čelika. Čelična industrija u Evropi zapošljava oko 300.000 ljudi, ali je u proteklih 15 godina izgubila blizu 100.000 radnih mesta. Lutnick je tvrdio da bi uravnotežen pristup digitalnim pravilima mogao privući „bilion dolara investicija“ i povećati evropski BDP za oko 1,5 procentna poena.
Razgovori između SAD i EU pokazuju koliko su međusobno povezane trgovinska, industrijska i tehnološka politika — i koliko će kompromisi u jednoj oblasti uticati na rezultate u drugoj.
Pomozite nam da budemo bolji.
