Svemir je nastao pre oko 13,8 milijardi godina Velikim praskom i od tada se neprestano menja. Najverovatniji razvoj događaja govori da će formiranje zvezda vremenom prestati, galaksije će se spajati u velike eliptične sisteme, a ubrzano širenje vođeno tamnom energijom udaljiti mnoge galaksije iz vidokruga. To vodi u dugu, hladnu i mračnu fazu (toplotnu smrt), ali nova otkrića mogu promeniti današnje prognoze.
Kako bi mogao da se završi svemir? Najverovatniji scenariji objašnjeni
Pitanje kako će se svemir završiti nema jednostavan odgovor, ali posmatranja i teorije nam daju nekoliko verovatnih scenarija. Sveukupno, svemir je naše kosmičko okruženje još veoma dugo — najverovatnije milijarde do trilione godina — ali oblik te budućnosti zavisi od fizičkih zakona i misterioznih pojava kao što je tamna energija.
Kako znamo šta će se desiti?
Sve što vidimo u svemiru — zvezde, galaksije, gas, tamna materija — svedoči o njegovoj prošlosti i sadašnjosti. Na osnovu posmatranja udaljenih galaksija i kretanja zvezda, astrofizičari prave modele koji ekstrapolacijom pokušavaju da predvide budućnost. Ekstrapolacija je korisna, ali nosi rizik: neočekivani fizički efekti ili nove pojave mogu promeniti prognoze.
Kratak pregled prošlosti
Svemir je započeo pre otprilike 13,8 milijardi godina u događaju koji nazivamo Veliki prasak. U ranim fazama bio je ispunjen razređenim gasom (protoni, neutroni, elektroni) koji se kasnije okupio u zvezde i galaksije.
Šta nas očekuje u narednim milijardama i bilionima godina?
Najverovatniji tok događaja prema današnjim saznanjima:
- Sunce i druge zvezde: Naše Sunce će sijati još nekoliko milijardi godina — trenutno je otprilike na polovini svog životnog veka od ~10 milijardi godina. Masivnije zvezde žive kraće, a male crvene zvezde mogu svetleti mnogo duže.
- Prestanak formiranja zvezda: Kako se zalihe hladnog gasa u galaksijama troše, formiranje novih zvezda postepeno će usporavati i na kraju prestati. Galaksije će postajati sve „crvenije“ i slabije.
- Spojevi galaksija: Galaksije rastu spajanjem s manjim susedima. U velikim grupama i klasterima mnoge galaksije sledić́e sudare i spajanja, formirajući velike eliptične galaksije. Na primer, Mlečni put i Andromeda verovatno će se spojiti za nekoliko milijardi godina — zvjezdani sudari su retki, ali vizuelni prizori biće spektakularni.
- Ubrzano širenje: Posmatranja pokazuju da se širenje svemira ubrzava pod dejstvom misteriozne tamne energije. Ako takvo ubrzanje potraje, udaljene galaksije će se udaljavati tako brzo da će postati nevidljive iz naše lokalne grupe.
Viši nivo: dugoročni ishodi
Na osnovu trenutnih podataka, najverovatniji dalekosežni ishod često se zove toplotna smrt (engl. heat death): svemir se širi, zvezde gase, entropija raste, i na kraju ostaje hladna i tamna praznina gde je korisna energija raspoređena ravnomerno. Ovo stanje može potrajati nevjerovatno dugo — trilione i mnogo više godina.
Ipak, postoje i druge mogućnosti, manje verovatne prema današnjim podacima:
- Veliki prasak unazad (Big Crunch): ako bi gravitacija nadvladala širenje, svemir bi mogao da se sažme i kolabira — danas ta opcija deluje malo verovatna.
- Veliko rastrzanje (Big Rip): ako tamna energija raste u snazi, ubrzano širenje moglo bi u nekom trenutku da razbije galaksije, zvezde, pa i atome — to je ekstreman scenario koji zavisi od prirode tamne energije.
Šta ovo znači za nas?
Za sada živimo u izuzetnom trenutku istorije svemira: u eri u kojoj ima mnogo sjajnih zvezda i galaksija koje možemo posmatrati i proučavati. Bez obzira na daleku budućnost, kosmos ima kapacitet da podrži ljudsku radoznalost i civilizaciju još milijardama godina — pruža dovoljno vremena da učimo, istražujemo i možda otkrijemo nove fizičke zakone koji bi promenili današnje prognoze.
Autor: Stephen DiKerby (Michigan State University)
Pomozite nam da budemo bolji.
