Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS uskoro će proći najbliže Zemlji, a potom veoma blizu Jupitera. Avi Loeb tvrdi da ga je negravitaciona akceleracija usmerila gotovo tačno prema rubu Jupiterove Hillove sfere i sugeriše mogućnost da objekat ostavlja tehnološke sprave. Većina naučnika smatra da su opažanja najverovatnije posledica isparavanja kometarnog materijala, dok Loeb i dalje poziva na dodatna posmatranja—naročito sondom Juno ovog proleća.
3I/ATLAS možda 'posejava' tehnološke sprave oko Jupitera, tvrdi profesor Avi Loeb
Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS uskoro će proći najbliže Zemlji, a potom, tri meseca kasnije, vrlo blizu orbite Jupitera. Harvardov astronom Avi Loeb sugeriše da je nedavno zabeležena "negravitaciona akceleracija" blago promenila putanju objekta tako da proleti gotovo tačno pored granice Jupiterove Hillove sfere — zone unutar koje Jupiter može zadržati telo u svojoj orbiti.
Šta znače brojevi
3I/ATLAS se očekuje da prođe pored Zemlje na rastojanju od oko 170 miliona milja (~273,6 miliona km). Zatim, zahvaljujući dodatnom impulsu, projekcije pokazuju da će se 16. marta približiti Jupteru na oko 53 miliona milja (~85,3 miliona km), što je otprilike 160.000 milja (~257.000 km) od ruba Hillove sfere.
Hipoteza koju iznosi Avi Loeb
Loeb, koji je ranije javno izneo mogućnost da 3I/ATLAS nije potpuno prirodan objekat, navodi da je promena putanje "fino podešena" i da bi objekat mogao da koristi prolazak pored Jupiterove zone gravitacionog uticaja da "poseje" tehnološke uređaje ili satelite oko planeta. Po njegovom mišljenju, ako se otkriju nepoznati tehnološki sateliti oko Jupitera, to bi bio jasan znak interesa ili aktivnosti izvana.
"Ako nađemo tehnološke satelite Jupitera koje nismo poslali mi, to bi značilo da je Jupiter interesantan nekoj vanzemaljskoj civilizaciji," napisao je Loeb.
Kritika i konvencionalno objašnjenje
Mnogi naučnici ostaju skeptični. Najverovatnije objašnjenje za zabeleženu negravitacionu akceleraciju je izbacivanje gasova i čestica (outgassing) usled zagrevanja Sunčevim zracima — tipično ponašanje komete sastavljene od leda i prašine. NASA-in zamenik administratora Amit Kshatriya javno je preduhitrio spekulacije, izrazivši podršku tumačenju da su dokazi u prilog prirodnog porekla objekta.
Zašto je ovo važno
Bez obzira na poreklo 3I/ATLAS-a, njegov prolazak kroz spoljne regione Sunčevog sistema predstavlja retku priliku za posmatranje međuzvezdanog tela od blizine. Ako bi neka svemirska letelica, poput Juno misije koja već kruži oko Jupitera, napravila dodatna zapažanja, moglo bi se bolje odrediti priroda objekta i poreklo zabeleženih ubrzanja.
Šta dalje očekivati
Loeb je pozvao na dodatna posmatranja i oprez pri donošenju zaključaka. Naučna zajednica, s druge strane, naglašava potrebu za tvrdim podacima: veći broj preciznih posmatranja, spektralna analiza i merenja produkata eventualnog isparavanja pomoći će da se razjasni da li je 3I/ATLAS prirodni komet ili nešto neobičnije. Bez novih dokaza, tvrdnje o namernim manevarima ostaju spekulativne, ali pozivaju na intenzivniju pažnju i proveru.
Pomozite nam da budemo bolji.
