Studija Stephena Kanea i saradnika pokazuje da je dvostruki sistem Eta Kasiopeje, udaljen 19 svetlosnih godina, verovatno lišen velikih egzoplaneta iznad ~8 AU. Simulacije zasnovane na podacima Gaia i merenjima sa Keck ukazuju da su spoljne planete izbačene iz sistema, dok većina tela u nastanjivoj zoni glavne zvezde zadržava stabilne, ponekad ekscentrične orbite. Zbog toga je sistem dobar kandidat za ciljane pretrage Zemlji sličnih planeta uz pomoć budućih teleskopa poput ELT.
Eta Kasiopeje — dvostruki sistem bez džinova koji bi mogao skrivati Zemljolike planete
Dvostruki zvezdani sistem Eta Kasiopeje, udaljen oko 19 svetlosnih godina, istaknut je kao perspektivan cilj za potragu za potencijalno nastanjivim planetama, uprkos odsustvu velikih egzoplaneta u spoljnjim delovima sistema. U novoj studiji, Stephen Kane i saradnici iz Univerziteta Kalifornija u Riversajdu koristili su precizne podatke i računarske simulacije da procene stabilnost mogućih planeta oko glavne zvezde sistema, Eta Cassiopeiae A.
Sistem čine dve zvezde koje se okreću oko zajedničkog centra mase približno na period od 472 godine. Veća komponenta je G-tip zvezde, nešto masivnija od Sunca, dok je pratnja K-tip zvezda sa masom od oko 57% Sunčeve.
Autori su u simulacijama koristili ažurirane parametre dobijene iz misije Gaia i precizna merenja spektrometrom na opservatoriji Keck. Kombinovanjem tih podataka sa modelima orbitalne dinamike, tim je testirao stabilnost hipotetičkih planeta oko Eta Cas A.
Rezultati pokazuju da planete koje kruže dalje od otprilike 8 astronomskih jedinica (AU) nisu stabilne: gravitacioni uticaj pratnje (Eta Cas B) postepeno ih poremeti i na kraju izbaci iz sistema, pretvarajući ih potencijalno u lutajuće planete. Unutar granice od 8 AU situacija je komplikovanija.
"Unutar 8 AU situacija je složenija,"
Masivni pratilac utiče i na unutrašnje regione: neke simulirane planete su dobile duga, ekscentrične orbite, čak i kad su prvobitno postavljene na položaje slične Marsovom. Ipak, većina tela u potencijalnoj nastanjivoj zoni Eta Cas A ostala je u stabilnim orbitama, mada ponekad ekscentričnim — što bi moglo izazvati izraženije sezonske promene na tim svetovima.
Tim je takođe ispitao osetljivost trenutnih instrumenata: koristeći metodu radijalne brzine (koja traži sitne „zanosne" pomeraje zvezde izazvane planetom), zaključili su da bi današnje metode detektovale bilo kakvog giganta unutar ~8 AU. Pošto ni iznad 8 AU planete ne opstaju, sistem deluje praktično oslobođen velikih gasovitih džinova.
Odsustvo velikih planeta može biti povoljno za formiranje i dugoročnu stabilnost manjeg, stenskog gradjenja u unutrašnjim oblastima — gasoviti giganti sa ekscentričnim orbitama često destabilizuju unutrašnje planete prolazeći kroz njihovu oblast. Zbog toga autori smatraju da je Eta Kasiopeje atraktivan cilj za buduće posmatranje.
Za direktno snimanje eventualnih Zemlji sličnih planeta u nastanjivoj zoni biće potrebni naredni instrumenti velike rezolucije, poput Evropskog izuzetno velikog teleskopa (ESO Extremely Large Telescope — ELT), koji bi mogli potvrditi ili opovrgnuti prisustvo malih planeta oko Eta Cas A.
Zaključak: nema garancije da su planete prisutne, ali dinamika sistema i odsustvo gigantskih planeta čine Eta Kasiopeje zanimljivim i opravdanim kandidatom za fokusirane pretrage. Rad je objavljen u oktobru u časopisu The Astronomical Journal (Stephen Kane i saradnici).
Pomozite nam da budemo bolji.
