COP30 u Belemu: obaveze za finansiranje i ambicija — ali bez dogovora o ukidanju fosilnih goriva

Na klimatskom samitu COP30 u Belemu postignut je delimičan sporazum koji sadrži značajna finansijska obećanja i instrumente za implementaciju, ali bez konsenzusa o jasnom putu za fazni izlazak iz uglja, nafte i gasa. Stručnjaci upozoravaju da to ostavlja otvoren put za dalje emisije i pojačavanje klimatskih rizika, iako su istovremeno izdvojene konkretne stavke koje mogu pospešiti akciju.

Ključne tačke i finansijska obećanja

Predsedništvo COP-a izložilo je 117 stavki iz "akcione agende" namenjenih pre svega poslovnom sektoru i investitorima kako bi obećanja bila pretvorena u praksu. Među najznačajnijim obavezama su ciljevi da se prikupe po 1.000 milijardi dolara za modernizaciju elektroenergetskih mreža i za razvoj obnovljivih izvora i skladištenje energije, kao i fond od 5,5 milijardi dolara za podsticanje očuvanja šuma.

Novi alati za implementaciju

Jedna od najzapaženijih novina je najava "globalnog akceleratora za implementaciju" (takođe nazivan i "ambition accelerator") — dobrovoljnog mehanizma koji treba da pomogne državama i akterima koji žele da ubrzaju svoje ambicije i obezbede finansiranje i tehničku podršku.

"Odlazimo odavde sa jasnom porukom... da smo zakoračili u eru implementacije," rekao je Simon Stiell, izvršni sekretar za klimu Ujedinjenih nacija.

Bez obavezujuće mape puta za fosilna goriva

Najveći neuspeh COP30 je nemogućnost da se usaglasi obavezujuća mapa puta za fazni izlazak iz uglja, nafte i gasa — inicijativa koju je javno podržao domaćin i više od 80 zemalja, ali su je blokirale protivničke delegacije. Predsedništvo COP30 najavilo je da će pripremiti dve nezavisne "mape puta" — jednu za tranziciju od fosilnih goriva i drugu za zaustavljanje krčenja šuma — ali te verzije neće imati istu težinu kao dogovor postignut kroz puni UN proces.

"Ovde je trebalo da bude odlučujući momenat... ali svet je ponovo trepnuo," upozorio je panamski pregovarač Juan Carlos Monterrey Gómez.

Proces pregovora i političke prepreke

Eksperti podsećaju da zahtev za konsenzusom često urušava ambiciozne odluke jer omogućava najglasnijim protivnicima da blokiraju napredak. Niklas Hohne iz New Climate Institute kaže da su petro-države sve organizovanije u sprečavanju napretka, dok Katharine Hayhoe ocenjuje da oslanjanje isključivo na globalni konsenzus neće biti dovoljno za rešavanje krize.

Šta sledi — mešavina napretka i rizika

Predstoji kombinacija: nastaviće se rast obnovljivih kapaciteta i lokalne ili privatne inicijative za smanjenje emisija, ali i dalje očekivano jačanje klimatskih uticaja i nova ulaganja u fosilna goriva u nekim regionima. COP30 predsednik André Corrêa do Lago najavio je da će sarađivati sa Kolumbijom i Holandijom na konferenciji o faznom ukidanju fosilnih goriva zakazanoj za april, uz poruku da su potrebni jasni rokovi, mehanizmi odgovornosti i finansiranje da bi takvi koraci imali stvarni efekat.

Razlozi za oprez, ali i za optimizam

Stručnjaci poput Johana Rockströma upozoravaju da će ekstremni vremenski događaji postajati intenzivniji i da najugroženiji snose najveću cenu, dok drugi ističu da su lokalne vlade, gradovi i privatni sektor već preduzeli brojne korake koji mogu ublažiti deo rizika. Kako je istakao Bill Hare iz Climate Analytics, uspeh akceleratora implementacije i efikasno usmeravanje finansija mogli bi značajno poboljšati izglede za ograničavanje zagrevanja.

Zaključak: COP30 je doneo važne finansijske i institucionalne impulse, ali odsustvo obavezujuće mape puta za ukidanje fosilnih goriva ostavlja značajan vakuum u globalnoj strategiji. Sledeća godina će verovatno doneti i dalji napredak u finansiranju i tehnologiji, ali i pojačane klimatske udare ako emisije ne počnu jasno da opadaju.