Fizičar Robert Scherrer izračunao je efekte prolaska mikroskopske prastare crne rupe kroz ljudsko telo. Crna rupa mase ~1,4×1017 g (oko 140 milijardi tona) stvorila bi supersonični udarni talas sličan povredi od metka .22, dok bi tidalne sile koje ozbiljno ugrožavaju mozak zahtevale masu oko 7×1018 g (~7 triliona tona). Verovatnoća takvog sudara je praktično nil — procena je jednom u kvintilion godina.
Ako bi kroz vas proletela mikroskopska crna rupa — fizičar izračunao šta bi se zaista dogodilo
Ako ste se ikada pitali šta bi se desilo kada bi mikroskopska prastara crna rupa probila vaše telo, fizičar Robert Scherrer sa Univerziteta Vanderbilt napravio je proračun koji daje odgovor — i on je manje zastrašujući nego što zvuči, ali i dalje ozbiljan za velike mase.
Glavni zaključak: crna rupa mase reda 1,4×1017 grama (oko 140 milijardi metričkih tona) proizvela bi udarni talas sličan onom koji stvara metak kalibra 0,22. Tidalne (plimne) sile koje bi ozbiljno ugrozile mozak zahtevale bi znatno veću masu — oko 7×1018 grama (oko 7 triliona metričkih tona).
"Prastare crne rupe su teorijski moguće, ali možda i ne postoje," kaže Scherrer. "Veća prastara crna rupa, otprilike veličine asteroida ili veća, izazvala bi ozbiljnu povredu ili smrt ako bi prošla kroz vas. Manja može proći a da je i ne osetite. Međutim, gustina takvih objekata je toliko mala da se takav susret praktično nikada neće dogoditi."
Prastare (primordialne) crne rupe su hipotetički objekti koji su mogli nastati u veoma ranim trenucima posle Velikog praska. One se pominju kao mogući, ali ne i vodeći kandidat za tamnu materiju: uslovi za njihovo formiranje bili bi verovatno retki.
Scherrer je izračunao nekoliko mehanizama oštećenja pri prolasku crne rupe kroz ljudsko telo:
- Direktna interakcija: crna rupa je izuzetno mala — pri masi od ~1,4×1017 g njen Švarcšildov prečnik iznosi tek ~0,4 pikometra (za poređenje: prečnik atoma vodonika je ~106 pm). Zbog toga bi direktna kontaktna interakcija sa tkivom bila zanemarljiva.
- Udarnik (boom): ako crna rupa prolazi brzinom reda 200 km/s (~124 milje u sekundi), u svojoj bi se traci stvorio supersonični udarni talas koji bi mogao rastrgnuti tkivo, slično balističkom šoku koji stvara metak .22.
- Tidalne sile: gravitacioni gradijenti (različita privlačnost bližih i udaljenijih delova tela) mogu istegnuti i oštetiti tkivo. Da bi ovo ozbiljno pogodilo najosetljivije tkivo — mozak — potrebna je masa reda 7×1018 g (oko 7 triliona tona), što je poredivo sa masom većeg asteroida.
Ništa od ovoga ne znači da bi crna rupa "pojedla" osobu iznutra kao što ponekad prikazuju filmovi; za to bi bile potrebne potpuno drugačije okolnosti i znatno veće mase. I najvažnije: ako takve prastare crne rupe i postoje, gustoća im je toliko niska da je šansa da jedna pogodi čoveka praktično nula — Scherrer procenjuje učestalost reda veličine jednom u kvintilion godina, daleko više od starosti Univerzuma.
Rad je objavljen u časopisu International Journal of Modern Physics D. Scherrerovo istraživanje razjašnjava mitu o "mikrocrnoj rupi koja vas proguta" i pokazuje koje bi stvarne fizičke efekte trebalo očekivati pri prolazu, zavisno od mase i brzine objekta.
Pomozite nam da budemo bolji.
