Dronovi ispuštaju laboratorijske komarce na Havajima: kako će to spasiti ugrožene ptice

U junu su nad havajskim šumama pale biorazgradive kapsule sa stotinama hiljada laboratorijski uzgojenih muških komaraca. Svaka kapsula je sadržala oko 1.000 nekrvarećih muških komaraca zaraženih bakterijom Wolbachia, koja sprečava da se jaja izležu kada se takvi mužjaci pare sa divljim ženama. Cilj je smanjiti broj invazivnih komaraca koji prenose ptičju malariju i time spasiti kritično ugrožene havajske honeycreeper vrste.

Zašto je ovo važno

Honeycreeperi su ključni za oprašivanje i rasprostiranje semena, ali su u poslednjim decenijama drastično opali. Nekada je na Havajima postojalo preko 50 poznatih vrsta; danas ih je preostalo oko 17, većina ugrožena. Glavni uzrok masovnog pada populacija stručnjaci nazivaju ptičjom malarijom koju šire komarci — vrsta koja nije autohtona na Havajima i koja je prve put uneta početkom 19. veka.

Metodologija: incompatible insect technique (IIT)

Tehnika poznata kao IIT podrazumeva puštanje muških komaraca zaraženih određenim sojem Wolbachia bakterije. Kada se takvi mužjaci pare sa divljim ženama, jaja ne uspevaju da se razviju, pa se populacija postepeno smanjuje. Timovi su godinama testirali najefikasniji soj Wolbachia za južni kućni komarac (Culex quinquefasciatus) koji prenosi ptičju malariju.

Kako je projekat organizovan

Pripreme su uključivale naučna istraživanja, proizvodnju u laboratorijama i široku komunikaciju sa lokalnim zajednicama zbog opravdanih pitanja o bezbednosti. Počeli su sa povećanjem proizvodnje 2022. u laboratoriji u Kaliforniji, a tokom 2023. snage su počele prve velike distribucije helikopterima u područjima gde žive honeycreeperi.

Dronovi kao rešenje za teški teren

Planinski teren, jaki vetrovi i često nepredvidivo vreme učinili su helikoptere skupim i logistički izazovnim rešenjem. Nakon višemesečnog testiranja, tim je osmislio temperaturno kontrolisane, zaštitne kapsule koje je moguće zakačiti za dronove i bezbedno ispustiti u nepristupačna područja. Dronovi smanjuju rizik za pilote, troškove, vreme leta, emisije i buku — i omogućavaju fleksibilnija ispuštanja u promenljivim vremenskim uslovima.

"Imamo veću fleksibilnost i manje rizika jer niko ne mora da sedi u vazduhoplovu tokom ispuštanja," kaže Adam Knox, menadžer projekta za vazdušno ispuštanje pri American Bird Conservancy.

Trenutno se na Mauiju i Kauaiju pušta po 500.000 komaraca nedeljno na svako ostrvo, koristeći kombinaciju dronova i helikoptera. Osnovna strategija je pustiti višestruko više muških Wolbachia-komaraca nego što se procenjuje da postoji u divljini kako bi se osiguralo parenje sa što više ženki.

Očekivanja i rezerva

Stručnjaci očekuju da će proći otprilike godinu dana pre nego što rezultati budu jasno vidljivi i da će se moći proceniti efekat na populacije komaraca i ptica. Modeli iz studije San Diego Zoo Wildlife Alliance i Smithsonian’s National Zoo & Conservation Biology Institute pokazuju da je delovanje hitno: čak i kašnjenje od nekoliko godina drastično smanjuje šanse za uspeh.

Iako je metoda u Havajima opravdana jer su komarci invazivni i nisu deo autohtone faune, naučnici upozoravaju da primena ove tehnologije u regionima gde su komarci autohtoni mora biti vrlo oprezna zbog mogućih neželjenih efekata na lokalne ekosisteme.

Šta ovaj projekat znači

Ako kontrolišu populacije komaraca, honeycreeperi bi mogli da dobiju vreme za oporavak, povećanje genetske raznolikosti i moguće postepeno razvijanje otpornosti na ptičju malariju. U međuvremenu bi sigurnija staništa omogućila i reintrodukciju ptica uzgajanih u zatočeništvu, poput vrste 'akikiki, koja je praktično izumrla u divljini.

Za mnoge koji rade na ovom projektu, gubitak ptica je emotivan podsetnik da je hitno i praktično delovanje neophodno: "Imamo mogućnost da spasemo ove vrste," kaže dr Chris Farmer iz American Bird Conservancy. "Ako ne delujemo sada, sledeća decenija može biti presudna."