Arheolozi su na lokalitetu zamka Zorita de los Canes u Španiji iskopali skelet viteza srednjih do kasnih 40‑ih sa dve ubodne rane na lobanji i izuzetno izduženom lobanjom. Analiza je pokazala prerano zatvaranje najmanje tri kranijalne šave (kraniosinostoza), što ukazuje na moguće Krouzonov sindrom. Preživljavanje do odraslog doba bez hirurškog lečenja smatra se izuzetnim, a potrebne su genetske analize za konačnu potvrdnu dijagnozu. Kosti pokazuju aktivan, verovatno ratnički način života, a povrede sugerišu smrt u borbi.
Retka izdužena lobanja srednjovekovnog viteza iz Španije — moguće Krouzonov sindrom i smrt u bici
Arheolozi su u zamku Zorita de los Canes u centralnoj Španiji iskopali skelet muškarca srednjih do kasnih 40-ih godina sa dve ubodne rane na lobanji i ozbiljno povrećenim kolenom. Ono što je istraživače posebno zaintrigiralo bila je izrazito izdužena i uska lobanja, koja po morfologiji ukazuje na prerano zatvaranje više kranijalnih šava.
Skelet je pronađen tokom iskopavanja groblja na lokalitetu koji je bio u posedu Reda Kalatrave u periodu od 13. do 15. veka; iskopavanja su trajala od 2014. do 2019. godine. Muškarac je sahranjen u drvenom kovčegu koji se vremenom raspao, a analiza kostiju pokazuje da je u trenutku smrti imao oko 45–50 godina i da je vodio aktivan način života — što je u skladu sa ulogom ratnika.
Detaljnija analiza lobanje otkrila je da su najmanje tri kranijalne šave prerano zavarene. Kod novorođenčadi su kosti lobanje povezane vlaknastim šavovima koji ostaju otvoreni tokom rasta mozga; njihovo prerano zatvaranje nazivamo kraniosinostozom. Danas se te promene često leče hirurški kako bi se smanjio pritisak na mozak, ali takva intervencija nije postojala u srednjem veku.
Prema autorima studije objavljene 3. oktobra u časopisu Heritage, učestalost kraniosinostoze u populaciji je približno 1 na 2.500 rođenih, a mnogi slučajevi imaju genetsku pozadinu. Jedna od nasljednih varijanti koja pogađa više šavova i dovodi do karakterističnog izduženog oblika lobanje je Krouzonov sindrom, koji može pratiti široko razmaknute, ispupčene oči, skraćena donja vilica i problemi sa sluhom, dok je intelektualna funkcija često očuvana.
„Bio sam veoma iznenađena,“ navodi Carme Rissech, biološka antropološkinja sa Univerziteta Rovira i Virgili i jedna od autora studije. „Nikad ranije nisam videla lobanju ovakvog oblika, a posebno ne kod viteza.“
Pošto su promene izražene pretežno na lobanji, a ostatak skeleta nema znake sistemske bolesti, autori smatraju verovatnim da je u pitanju oblik povezan sa Krouzonovim sindromom. Ipak, ističu da je potrebna genetska analiza kako bi se dijagnoza potvrdila.
Zašto je nalaz važan
Preživljavanje do srednjih godina bez hirurške intervencije učinjenog radi ublažavanja posledica kraniosinostoze smatra se neuobičajenim, naročito u srednjovekovnim uslovima. Markeri na kostima ukazuju na aktivan, verovatno ratnički život, a dve ubodne rane na lobanji sugerišu da je smrt mogla nastupiti tokom borbe.
Ovaj nalaz spaja antropologiju i paleopatologiju i daje uvid u to kako su ljudi s ozbiljnim naslednim stanjima mogli da prežive i funkcionišu u društvima bez savremenih medicinskih intervencija. Dalje genetske analize će razjasniti da li je reč o Krouzonovom sindromu ili nekoj drugoj genetskoj varijanti.
Pomozite nam da budemo bolji.
